Specifičnosti Social Media Management posla u Srbiji, Intervju

U šestom intervjuu na blogu imam čast da razgovaram sa Vanjom Djurić, koja se između ostalog bavi novinarstvom, edukacijom i social media managementom.
 
Vanja mi u ovom iscrpnom intervjuju otkriva mnoge pojedinosti koje donosi posao social media menadžera, šta on zahteva, kako izgleda tipičan radni dan… a sve u cilju prikazivanja još jednog dela slike o tome šta sve spada pod online marketing, i kakvi poslovi mogu da se rade preko interneta, čak i u Srbiji.
 
 
Vanju možete da zapratite na Twitteru, ili možete da se sa njom povežete preko mreže LinkedIn.
 
Ko želi da prati ono što Vanja radi može to da učini preko Facebook stranice Novinarstvo i novi mediji.
 
 
 
social media manager srbija
 
Krećemo!
 
1. Za početak intervjua molim te da se predstaviš.
 

  • Uvek kada je trebalo da se predstavim i u formalnim i neformalnim situacijama nekako mi je bilo neprijatno da pričam o obrazovanju, to je danas potcenjeno a i delovalo mi je irelevantno. Jer, svako je mogao da prođe neki obrazovni sistem, i to uspešno, ali je u poslu bio neuspešan/bila neuspešna.
  • Međutim, shvatila sam da je to ipak važan background za sve ono čime sam se bavila i čime se sada bavim. Dakle, diplomirala sam novinarstvo, a na masteru se bavila komunikologijom.
  • Sticajem okolnosti, na početku studija sam otišla na neku audiciju za radio voditelje, prošla, na radiju se najduže i zadržala (i na radio gledam kao na prvu ljubav) a posle studija su se opet spletom okolnosti nizali poslovi za tv produkciju, novinsku agenciju i novine.
  • Kako je internet postajao sveprisutniji medij u našoj svakodnevnici, naravno da me je i to zaintrigiralo, pa sam se posle rada u novinama oprobala i kao community menadžerka.

 
 
2. Čime se trenutno baviš?
 

 
 
3. Koje klijente si predstavljala kao community manager?
 

  • Sarađivala sam sa predstavnicima sledećih brendova za Srbiju – Converse, Costa Coffee, Monsoon, Accessorize, New Look, Sergent Major i Yamamay, tj. zajedno sa još nekoliko kolega vodila njihove stranice za srpsko, crnogorsko i hrvatsko tržište. Najviše sam bila odgovorna za Converse i Costa Coffee.

 
 
4. Šta sve spada pod opis posla community managera?
 

  • Kada dogovaraš posao, to je obično samo plasiranje sadržaja, odnosno vođenje već osmišljene kampanje, a u saradnji sa osobama zaduženim za budžet, brend menadžerima, menadžerima radnji… pa i običnim prodavcima u radnjama, jer su to ljudi koji će vrlo često imati najbolje informacije o npr. proizvodu za koji se neko raspituje putem društvenih mreža.
  • Međutim, kod nas i u ovom poslu, kao i u većini drugih, praksa značajno odstupa od toga da je to samo postavljanje sadržaja. Uglavnom učestvuješ i u osmišljavanju kampanja, oglasa, nagradnih igara, služiš kao call centar, što ja mislim da ne bi trebalo, tj. ne slažem se sa onima koji tvrde da je to zapravo customer service. Do određene granice jeste, uostalom tu si radi komunikacije sa ciljnom grupom/fanovima/potrošačima, ali ovaj posao definitivno nije samo to. Ja uvek svima savetujem da ako prihvate takav posao, u startu stave do znanja poslodavcu da nisu call centar i da je besmisleno biti na netu samo zato da bi odgovarao nekom ima li u radnji M ili L veličine određenog modela?! Tome služe neki drugi kanali komunikacije, ili jednostavno odlazak u radnju. 🙂
  • Svesna sam da nije lako na početku odmah postavljati neke svoje uslove, naročito ako ti baš treba taj posao (a uvek ti treba) ali vredi razmisliti kako to na lep i profesionalan način saopštiti nekome i postaviti kao uslov, a poslužiće i kao dobra vežba. Ipak su igra rečima, kreativno pisanje i hendlovanje nekada nezadovoljnih fanova/članova ciljne grupe deo posla community managera.
  • Pročitala sam negde da su to “pisači statusa”. Razočaraću možda nekoga, ali to tek nikako nismo.

 
 
5. Kako izgleda radni dan Community Managera?
 

  • To je obično radni dan bez radnog vremena, bez vikenda i praznika, morate uvek biti tu za ljude koji vas prate. Slično kao u novinarstvu, valjda me zato i privuklo. Šalim se, nije! Pa svi vole slobodan vikend!
  • Ukoliko radite u agenciji to je kancelarijski posao, koji podrazumeva sastanke sa ostalim važnim ljudima za određenu online kampanju, vrlo često morate se naći pri ruci i dizajnerima.
  • Nekada nije loše da sa njima podelite vaše ideje u vezi sa svim onim materijalom koji će vizuelno predstavljati određenu kampanju koju ćete vi kasnije da plasirate kroz mreže.
  • Nekada je stresno, ima i kriznih i neprijatnih situacija, ali ako se dobro snađete i odreagujete odmah, kasnije ćete to posmatrati samo kao još jedno dobro iskustvo.
  • Ovaj posao može da se radi i od kuće, i u tom slučaju ste sa kolegama na vezi preko Skajpa i obavljate vaše zadatke kao da ste u kancelariji.

 
 
6. Kojim to veštinama treba da raspolaže Community Manager?
 

  • Možda negde i postoji neka vrsta konsenzusa koje su to veštine koje bi trebalo da poseduje osoba koja želi ovim poslom da se bavi, bar tako deluje kada bacite pogled na oglase za posao. Međutim, ja nekako ne mogu da budem saglasna sa svim što se navodi u tim oglasima, pa ću navesti ono što ja smatram da je važno.
  • Poznavanje jezičkih normi je prema mom mišljenju imperativ za ovaj posao i ovo se ne sme dovoditi u pitanje. Možete biti internetski mag, ali ako ne vladate dobro gramatikom jezika na kojem vodite kampanje i mreže, smatram da niste osoba za taj posao – potrudite se da to savladate.
  • Kad vidim status/post koji počinje pitanjem “Jer/jel i vi volite to i to?” kosa mi se diže na glavi. Tako jednostavno ne može! Ma kako vi hteli da budete kul ili želite da izgradite neki neformalniji pristup. Odnosno, može na vašem privatnom profilu, mada ni to nije dobar imidž, ali to je za neku drugu temu.
  • Vi predstavljate brend, kompaniju i tako i razmišljajte. Takođe važni su i bogat rečnik, talenat za kreativno pisanje i kreativnost uopšte. Računarska pismenost se podrazumeva, kao i konstantno usavršavanje, čitanje i praćenje trendova u ovoj oblasti. I nešto što se vrlo često zaboravi, a nisam sigurna koliko je veština, možda bih to pre nazvala darom, a to je osluškivanje potreba vaše ciljne grupe i mogućnost da prepoznate koji je to sadržaj koji će ih najviše zaiteresovati, zbog čega će vas pratiti i ostati vam verni.
  • Morate imati i awareness da je konkurencija velika i da se od vas očekuje nešto novo, jedinstveno, fenomenalno i nešto čega se neko drugi još nije setio, a to je danas u vreme hiperprodukcije mreža i sadržaja, jako, ali jako teško. Ako toga nema bar povremeno, računajte na to da će vas drugi brzo pregaziti.

 
 
7. Kako odlučuješ na kojim mrežama klijent treba da bude zastupljen?
 

  • Do sada ja nisam imala priliku da odlučujem o tome, jer se klijenti nisu nikada direktno obraćali meni, već obično agenciji koja onda pozove mene.
  • Obično klijenti već znaju šta žele, na kojim mrežama da budu, a i sve zavisi od novca koji se ulaže u takve projekte. Uglavnom, svi budu jako sigurni u to da žele da budu zastupljeni na Fejsbuku, što je sasvim jasno zašto, ali ih je jako teško ubediti zašto su važne i neke druge mreže.
  • Prema Tviteru su, recimo, jako nepoverljivi, verovatno zato što ga ni sami ne razumeju ili smatraju da on nije pogodan našem kulturnom kodu i jezičkom kontekstu.

 
 
8. Koje se mreže na našim prostorima najčešće koriste, osim FB i TW?
 

  • Mogu reći da su to najčešće G+, Flickr i YouTube. Ali, ovde reč “najčešće” treba jako uslovno shvatiti, jer je klijenata koji hoće još nešto pored Fejsa i Tvitera jako mali broj, čini mi se nekada zanemarljiv. Od ove tri navedene, moje iskustvo je pokazalo da im je nekako najdraži YT.

 
 
9. Malo o specifičnostima posla Community Managera na Facebooku
 

  • Radeći kao novinarka, naučena sam da se ništa ne podrazumeva, pa ću ovde pomenuti i ono što se možda velikom broju čitalaca ovog bloga podrazumeva.
  • Tu pre svega mislim na to da ako startujete bukvalno od početka, pravite stranicu na Fejsu, popunite bukvalno sve što vam traže ili bar dajte što je više moguće informacija o kompaniji, poslu, osnivanju, nagradama, čime se tačno bavite, dajte kontakte, obeležite na Gmaps gde se nalazite, dobro razmislite šta će vam stajati u onom about delu koji se vidi čim kliknete na određenu stranicu, trudite se da imate bar tu jednu dobro osmišljenu rečenicu, konciznu, onu koja najbolje i uz najmanje reči opisuje brend, zanimljivu i onu koja te mami da klikneš like i ostaneš tu.
  • Ovo bi naravno bilo idealno, ali nije uvek tako lako. Treba insistirati na fotografijama koje su radili profesionalci, kao i na tome da se putem Fejsa plasira sadržaj sa zvaničnog veb sajta kompanije, bloga, YouTube kanala…. A pre svega ovoga je važno napraviti strategiju za sve mreže na kojima nameravate da nastupite.
  • Fejsbuk je i dalje nekako intimniji i ljudi se na njemu osećaju familijarnije i tako im treba i pristupati.
  • Dakle, postavite se kao njihov prijatelj i delite sa njima dobre stvari, one koje imaju pozitivnu konotaciju. Svi žele da budu deo nečega dobrog i to je naravno lakše kada recimo predstavljate Nike Running, jer će svi poželeti da se taguju na slikama na kojima su u Nike opremi, da pokažu da brinu o sebi, da trče, vežbaju, da to šeruju na svom wallu, jer rade nešto što se u društvu tretira kao poželjno.
  • A kada morate da zastupate brend čiji su proizvodi skupi i nisu baš tako neophodni za svakodnevni život, onda je mnogo teže viralno širiti informacije.
  • U svakom slučaju za Fejs je važno pisati jednostavno, razumljivo, izbegavati zapovednički manir, nešto zbog čega bi se neko mogao uvrediti, obogatiti stranicu slikama, video klipovima, aplikacijama, e-vaučerima… Meni je uvek važno i kako to sve vizuelno deluje, da li su linkovi koje postujete skraćeni i podešeni tako da nisu samo gomila nekih znakova već se potrudite da uz pomoć određenih alatki napravite link sa nazivom onoga što postujete.
  • Ponudite neke dodatne vrednosti korisnicima i ako je moguće formirajte grupu, neku vrstu street teama koja će vas uvek podržati. To su obično veliki fanovi onoga što predstavljate i rado će deliti sadržaj o tome, ali je važno da ovu bazu “negujete” tako šte ćete recimo prvo tim ljudima javiti za sniženje, dati im neke specijalne popuste…
  • Ako krene negativna kampanja, uvek reagujte, nemojte ćutati, niti se raspravljati, nekada je bolje da priznate grešku i ponudite toj osobi neku super stvar, ukažite joj na neku dobro stranu tog brenda/proizvoda i skrenite pažnju sa lošeg na dobro.
  • Jako je važno redovno pratiti statistike i u odnosu na rezultate koje pokazuju menjati sadržaj ili ga prilagođavati potrebama onih koji te prate.
  • I na kraju, ne treba se obeshrabriti ako ljudi samo lajkuju i nisu zainteresovani za to da pišu komentare, za interakciju uopšte. Kulturološki gledano, jednostavno na ovom podneblju nismo baš voljni da debatujemo, da naše stavove pokazujemo javno i jako malo smo zainteresovani za nešto što nisu hrana, putovanja, pljuvanje političara i pokazivanje odobravanja ili neodobravanja šokantnim, senzacionalističkim sadržajima.
  • Međutim, to ne znači da ćete se predati i prihvatiti da ne postoji način da ih podstaknete da se angažuju. Postoji sigurno, samo ga još ne vidite.

 
 
10. Koje su specifičnosti Twittera?
 

  • Ona glavna po kojoj ga ljudi ovde razlikuju od Fejsa, jesu famoznih “140 karaktera”. Međutim, Tviter je mnogo više od toga i ako se malo pozabavite njime shvatićete kolika je njegova moć.
  • Ja ga svima rado preporučujem, jer mislim da njegovo vreme tek dolazi, kada se radi o našem govornom području. Mada, smatram da nikada neće imati tako veliku zajednicu korisnika kakvu ima na anglosaksonskom govornom području.
  • Jednostavno jako teško je prezentovati nešto a da to bude u potpunosti u duhu srpskog jezika. Osim toga, naša kultura je narativna i jako nam je teško da pošaljemo dobru poruku, informaciju u kraćim formama kao što je tvit. Dok su sa druge strane, zapadne kulture tu uspešnije jer su manje narativne a više vizuelne i koriste više vizuelnih elemenata, dok su im jezici takvi da gramatika dozvoljava ekonomičnost.
  • Ali, bilo bi suludo zbog toga izbegavati ovu mrežu zahvaljujući kojoj možete da plasirate informaciju, ideju, pa čak i da postavite trend vrlo brzo, a brzo ćete dobiti i feed back za ono o čemu tvitujete. Ljudima je lako da vas zaprate i imaju osećaj da razgovaraju sa nekim, sa živom osobom, a ne sa mašinom.
  • Uz sve te teškoće, opet se vraćam na dobro vladanje jezikom i igru reči, ako ste vešti u tome, Tviter neće biti problem. Poželjna je i umerena i pristojna doza duhovitosti, “vrcavosti”, dovitljivosti, pametno korišćenje haštagova i na dobrom ste putu da uspete.
  • Nikako ne savetujem ponavljanje tvitova, njihovo brisanje ili padanje pod opšti uticaj tvitova koji samo sadrže “#dobrojutro, #dobardan, #prvasmena, #prvakafa” ali su zato dobro došli novi haštagovi, koje ćete vi pokrenuti, brendirati i koji će po vama biti prepoznatljivi, korisničko ime koje je u relaciji sa onim što radite, najbolje da bude kao naziv sajta, da se lako pamti, samim tim i lako pronalazi u search polju.
  • Kao i kod Fejsbuka, važno je da nalog sadrži profesionalno urađene fotografije, relevantne linkove i sve ostale važne informacije o kompaniji ili brendu koji predstavljate. U odnosu na Fejs, kod Tvitera je važno da brzo odgovarate vašim foloverima, nemojte dozvoliti da čekaju ceo dan. Ima tu naravno još trikova i začkoljica, ali bi nam onda trebale sve strane “Politike” da to ispišemo. 😉

 
 
11. Kakva je razlika pri vođenju naloga na društvenim mrežama u Srbiji, u odnosu na inostranstvo, i da li je ima?
 

  • Moj utisak je da je ključna razlika ona jezička, o kojoj sam već pričala. Njima je mnogo lakše da iznesu neku ideju kratko, jasno i duhovito.
  • Na primer, neka složenica na engleskom tačno će pogoditi u metu i izneti vašu ideju u desetak karaktera, a na srpskom su za to potrebne dve rečenice. Osim toga, utisak mi je da se “preko”, gde god to bilo, u većoj meri igraju kroz kampanje i sadržaje i to se jako vidi i oseti. I naravno feed back je bolji, svi hoćemo da se igramo, to je onaj infantilni momenat u nama i nimalo nije uzalud to što kreatori kampanja imaju taj psihološki momenat u vidu.
  • Mi smo nekako ukočeni i kao da se još stidimo da se opustimo i da ispod neke fotografije napišemo “Wow ove cipele su baš super!!” Jer, ako to uradimo, mogla bi prijateljica neka da vidi i provali da nam se sviđa nešto što ljudi koji nas poznaju misle da je “užas” i ne odobravaju to. I to se jako vidi kada posetite neke od stranica sa engleskog, francuskog i španskog govornog područja i vidite osobu sa prezimenom na -ić kako ne može da živi ako ne kupi taj i taj proizvod. Sindrom palanke je, bojim se, prisutan i na mrežama.

 
 
12. Na šta obraćaš pažnju pri osmišljavanju sadržaja koji ćeš plasirati u ime klijenta?
 

  • Uvek obratim pažnju na to šta klijent time želi da postigne, ko čini ciljnu grupu kojoj se obraćamo, važno mi je i da to bude sadržaj koji nikoga ne vređa (u pogledu osećanja ali i inteligenije), ne širi govor mržnje ili nekoga diskriminiše.
  • Izuzetno mi je važno da vidim da klijenti žele tome da pristupe ozbiljno, da razumeju zašto je važno biti na toj i toj mreži i da su voljni da obezbede sve što je potrebno (dobre fotografije, dobar dizajn, aplikacije…) kako bi to sve u paketu što bolje izgledalo.
  • I nikada dosta priče o jeziku, jako vodim računa kako se izražavam kroz sadržaj koji plasiram. To sam ja.

 
 
13. Koje elemente sadrži kampanja koju smišljaš za klijenta, i koje su slobode CM u osmišljavanju kampanje?
 

  • Nikada nisam sama osmišljavala celu kampanju, uostalom to i nije baš posao CMa. Obično je za to bio zadužen tim ljudi i direktive su stizale od menadžera raznih nivoa, tako da je i moja sloboda bila relativna.
  • Na primer, ako dobijem plan promocija po radnjama za neki brend, sniženja, šoping večeri i sličnih zbivanja, onda sam imala slobodu da osmislim kako ćemo to gde predstaviti, kojom dinamikom i koji tekst će to pratiti.
  • Ako govorimo samo o elementima, bez obzira na to ko ih odredi i rasporedi, obično se radilo o koliziji promocije kroz tradicionalne medije, društvene mreže, planiranju nekog zbivanja koje može da okupi vaše fanove i gde ćete im ponuditi nešto (primer: gledanje Lige šampiona u Costa Coffee objektima uz besplatne grickalice i mogućnost osvajanja fudbalskog dresa).
  • Tu zasigurno možete očekivati da će vas ti ljudi potražiti i na internetu jer će poželeti da vide fotografije sa tog “skupa” da se taguju i kažu svojim prijateljima kako su se super proveli, akcije sa čekiranjem preko Foursquarea i sl. Bezbroj je mogućnosti, važno je samo biti kreativan i ne zanemarivati druge medijume (radio, tv i novine).

 
 
14. Koje su najčešće greške koje primećuješ da prave brendovi tokom nastupa na ruštvenim mrežama?
 

  • Za odgovor na ovo pitanje bi trebalo baš mnogo prostora, a ne bi baš bilo ni fer da sad izdeklamujemo savete i krademo posao konsultantima i marketinškim agencijama.
  • Reći ću samo da ne kreću u to ako nemaju nameru tome ozbiljno da se posvete, da u to ulažu i vreme i novac, da prate novine i promene u funkcionisanju mreža.
  • Mislim da mi je najgore kada vidim neki pejdž na Fejsu napravljen pre nekoliko meseci, tada je nešto postavljeno, pa opet za mesec dana i tako, kad se sete otprilike. To onda nema smisla, kao da ispaljujete ćorke.
  • Greše i ako se zalete pa ne promisle dobro kojim “imenom” žele da se predstave na mrežama, jer ako imate ordinaciju za polne bolesti ili sajt koji se bavi time (krajnje hipotetički) sigurno da Fejsbuk stranicu nećete nazvati Polne bolesti! Mislim da niko ne bi želeo da je lajkuje jer bi se ljudi pribojavali da time pokazuju javno da imaju neku polnu bolest. Ali, ako toj stranici date ime Ostani pozitivan ili sl. e onda ima šanse da to zaživi! (edit, Igor: uh, baš će mi biti drago kada moj blog bude posećen od strane ljudi koji traže “polne bolesti” i slične fraze na Google-u. Odličan primer 🙂.)
  • I ne znam zašto to copy/paste ponašanje povuče većinu i tome retko ko odoli, kao jedan manirizam da vlada. Manirizam da ako neki Oni stavljaju muziku za dobro jutro i Mi ćemo. Ne, to ne znači da bi to svi trebalo da rade i da je to magični recept koji sve rešava. Budite unique!

 
 
15. Kako dobiti posao kao CM?
 

  • U mom slučaju to je uvek bilo na osnovu preporuka, a možda se nekome posreći i preko konkursa. Ne znam, to nisam probala.
  • Prvi posao sam dobila tako što sam pohađala Akademiju poslovnih veština na engleskom jeziku u novosadskom Američkom kutku i u okviru Akademije smo mogli da pohađamo i razne radionice, ja sam izabrala social media. Predavači su procenili da imam potencijala za ovaj posao, pozvali me da radim za Converse i tako je sve krenulo.

 
 
16. Koliko ti je pomoglo novinarsko iskustvo da se snađeš u ulozi Community Managera?

     

  • Meni je izuzetno pomoglo, jer kao novinarka sam morala brzo da mislim i isto tako brzo da reagujem. U novinarstvu, ali i ovom poslu važno je i snaći se, istovremeno raditi na više frontova i ako ne znaš kako nešto da uradiš, sigurno je da znaš ko zna i koga možeš da pozoveš.
  • Kao novinarka sam pisala svaki dan, po nekoliko tekstova/ofova, različitih žanrova za različite medije, tako da je meni sada osmišljavanje statusa, slogana i tekstova za reklamice jednako igranju.

 
 
17. Kako ostaješ u toku sa novinama u industriji, tj. koje resurse (sajtove i blogove) redovno čitaš?
 

  • Ne postoji nešto što redovno čitam, priznajem! Ne mogu da navedem naziv nekog portala ili bloga, ali zato redovno prečešljam stranu štampu i odeljke IT/Tehnologija/društvene mreže/Novi mediji… i tu nađem dosta korisnih stvari.
  • Najviše se informišem preko Tvitera, gde pratim dosta marketinških agencija, stručnjaka za PR i internet uopšte. Generalno, mislim da više čitam literaturu koja se odnosi na Komunikologiju i ljudsko komuniciranje uopšte.
  • Moram se izviniti svima onima koji pišu blogove, ali blog kao takav jednostavno mi ne prija, pa ih i manje čitam. Ali, to ne znači da ih ne cenim, kao i ljude koji ih pišu. Neke čak izuzetno cenim i super je što dele svoja iskustva i znanje sa drugima putem ovog medija.

 
 
18. Koje su razlike u poslu Community Managera i Social Media Managera?

     

  • Pojedini stručnjaci za marketing se zalažu da to budu dve pozicije i da CM bude osoba zadužena za plasiranje sadržaja, a SMM osoba koja je zadužena za planiranje strategije nastupa na mrežama, kao i za budžetski deo. Takođe, smatraju da bi SMM trebalo da bude osoba koja ima iskustva kao CM i da dobro poznaje taj deo posla, kako bi dobro mogla obavljati svoj posao.
  • U suštini, saglasna sam sa ovim, ali je to jako teško izvodljivo u praksi, jer to sve vrlo često radi jedna osoba i zovemo je kako se dogovorimo. Kompanije/klijenti obično ne žele da plaćaju dvoje ljudi za posao koji realno može da obavlja jedna osoba. I da, može! Ali, veće su šanse da će rezultat biti bolji ako ih je dvoje i ako im je sav angažman usmeren na jedan zadatak, nego da se bave svačim po malo.

 
 
19. Kako se meri uspeh u poslu Community Managera? Koje statistike se prate?

     

  • Uspeh je ovde vrlo lako izmeriti i prilično je “vidljiv” čak i kada se samo baci pogled na interakcije na stranicama. Međutim, to ne mora da znači da ste na dobrom putu i da ste ostvarili cilj koji ste zacrtali i vi kao Cm i vaš klijent.
  • Jer, možete imati npr. mnogo lajkova na nešto što ne prikazuje brend onakvim kakav on jeste. To znači da se malo zalutali. Tako da se gleda i to, menadžeri jako vole da ocenjuju stil kojim se obraćate fanovima/foloverima i da li taj stil zapravo pogađa i na najbolji ačin opisuje kompaniju (njihove vizije, do sada izgrađeni ugled…) ili brend. Osim toga, nešto što nećete moći da izvrdate jesu surove statistike.
  • Fejsbukove, Guglove, koje god vam volja, ako brojka pokaže da vam je reach mali, to je znak da šeto treba menjati ili još jednom dobro promisliti kome se obraćate, jeste li pogodili ciljnu grupu i kako doći do nje. Obično neki klijenti koji se tek upuštaju u ovu avanturu gledaju samo broj lajkova na stranici i samo ih to zanima da li je malo i mnogo, a suština se krije u tome da je nekada bolje imati malu bazu, ali pravih fanova, onih koji će zaista sutra kupiti vaš proizvod, koristiti vaše usluge. Dok onih “kupljenih” fanova možete imati na hiljade, ali je korist od njih nikakva.
  • Smatram da je bolje imati manju bazu, ali da je čine ljudi koji pričaju o vama, prenose, šeruju, taguju se…
  • U zavisnosti od kampanje, ozbiljnosti klijenta i ulaganja, moja iskustva pokazuju da klijenti vole da pogledaju još i Guglov servis Wildfire, a prate i Google Trends.

 
 
20. Reci nam nešto o kursu novinarstva i o kursu za Community Managere na kojima ćeš da predaješ.
 

  • Kurs Novinarstva i novih medija koji je nedavno startovao u Zanatsko obrazovnom centru “Adžija” vodimo kolega Dejan Stojičić i ja i to je nešto super-kul-zanimljivo! Šalim se! Međutim, jesmo se svojski potrudili da bude zanimljiv, ali pre svega koristan i edukativan.
  • Program je takav da kurs mogu pohađati, đaci, studenti i zaposleni. Vrlo je dinamičan i nastava je interaktivna sa dosta vežbi.
  • Veći deo programa koncipiran je tako da pruži osnovna znanja važna za novinarski posao, upoznajemo polaznike sa radom svih medija, njihovim specifičnostima, a kroz praksu u medijima, koju takođe organizujemo, te veštine se usavršavaju.
  • Manji deo programa posvećen je odnosima sa javnošću i može biti vrlo koristan onima koji se već bave ovim poslom, ali žele bolje da shvate kako funkcionišu mediji, kako razmišljaju novinari i kako bi mogli unaprediti saradnju sa njima.
  • Dotaći ćemo se i društvenih mreža, jer su zasigurno postali važan izvor informacija i novi medij, prema kome treba pažljivo postupati.
  • U toku je formiranje nove grupe, koja bi na predavanja trebalo da krene u septembru. Na kraju se polaže test, dobijaju se preporuke i sertifikovane diplome.
  • Ko želi da se upiše ili samo raspita i prati ono što radimo, može da nas potraži na stranici Novinarstvo i novi mediji. Umemo da budemo dobri i ponudimo nekada i neke popuste!

 
 
21. Šta bi još htela da dodaš a da ovaj intervju nije pokrio?
 

  • Ništa, vrlo je iscrpan.

 
 
 
 
Vanja, mnogo to hvala što si odvojila vreme da odgovoriš na sva ova pitanja i time nam malo proširiš sliku online marketinga i svega što pod njega spada!
 
 
Naravno, ukoliko vam se post svideo, bio vam koristan ili mislite da će biti koristan vašim prijateljima, podelite ga preko društvenih mreža. 🙂
 
 
Lep pozdrav,
Igor

Comments
  1. Dario

    Super intervju!;)
    Kada će intervju sa Darkom iz Mg Cash cpa mreže?

  2. Jana05

    To se zove intervju sa svrhom i razlogom.
    I definitivno treba što je moguće više puta naglasiti kako community manageri prije svega trebaju biti pismeni, a naravno i kreativni komunikatori, koji će uvijek biti spremni “producirati” nešto novo. Nedavno me zaintrigirao članak http://www.mackcollier.com/why-introverts-love-social-media/ – ima poantu, a i pronašla sam se u njemu… Vjerujem da će se pronaći još koji introvert koji je s community poslom na Ti.

    • Igor Tomić

      Zanimljiv tekst. Hvala na komentarima Jano. 🙂

ADD YOUR COMMENT