Pregled najkorišćenijih SEO metoda gradnji linkova i kako zaobići kratkoročan SEO spam

Ovaj tekst pišem povodom IT Open SEO takmičenja u Kragujevcu, a pozabaviću se najčešće korišćenim manipulativnim ili kratkoročnim tehnikama rangiranja sajtova na Google u prošlosti, i time kako se one danas mogu kvalitetno koristiti.
 
 
Manipulativna gradnja linkova je svaka radnja koju vršite isključivo kako bi sa nekog sajta dobili link i time poboljšali poziciju svog sajta u Google pretrazi.
 
Zato što verujem da je postavka takmičenja takva da podržava sajtove koji se kratkoročnim tehinkama žele ranigrati za ključnu reč seokraguj, dobio sam ideju da napišem ovaj tekst o najčešće korišćenim manipulativnim metodama gradnje linkova u prošlosti, i kako se one mogu legitimno koristiti i danas.
 
 
 

Rangiranje sajta za reč seokraguj na IT SEO takmičenju

 
Tekst pišem i zato što želim da vidim kako će da se rangira na IT Open SEO takmičenju u Kragujevcu. URL koji se prvi rangira za reč seokraguj na Google.rs pretraživaču tokom prvog dana takmičenja (29. marta 2014.) biće pobednik.
 
Reč seokraguj je izabrana kao reč za koju se potrebno rangirati zato što pre početka takmičenja ni jedan sajt nije za tu ključnu reč rangirao, a sama reč ne znači ništa i kovanica je reči SEO i Kragujevac.
 
rezultati pretrage za reč seokraguj pre početka takmičenja
 
Kako organizatori kažu, pravila za takmičenje nema. Dakle, moguće je pobediti i ukoliko rangirate Facebook ili Twitter profil, ili Blogspot blog, ili svoju stranicu.
 
Manipulativnim tehnikama zaista je moguće postići da se sajt rangira za određene ključne reči. No, sajtovi koji koriste takve načine gradnje linkova budu kažnjeni tako što gube svoje pozicije u SERP, ili potpuno nestaju iz Google pretrage. Zato i smatram da su kratkoročne.
*(SERP – search engine results pages, ili na srpskom – rezultat koji dobijete kada nešto ukucate u Google)
 
 
Smatram da takmičenje podržava manipulativne tehnike rangiranja sajta jer je relativno kratak rok (oko tri meseca) ostavljen da se sajtovi rangiraju. Novim sajtovima ipak treba neko vreme da se pojave na Googleu, a kvalitetna optimizacija sajta zahteva vreme i kvalitetne sadržaje koji će se ljudima dopasti, i koje će oni da dele. Za stvoriti takve sadržaje ipak treba vremena. Sa druge strane, Googleu ipak treba malo vremena da kazni sajtove koji koriste metode gradnje linkova opisane ispod:
 
 
 

Kratkoročne metode gradnje linkova

 
Zašto me Google ne rangira za reč SEOkraguj
 
Da bih pojasnio kakve su to kratkoročne (manipulativne) metode gradnje linkova, prvo ću pisati o viziji kompanije Google i njihovim preporukama za vlasnike sajtova, a zatim ću pisati o manipulativnim tehnikama gradnje linkova, kako su one korišćene nekad, i kako mogu da se koriste danas. Za kraj ću da vas uputim na nekoliko kvalitetnih tekstova o tome kako je danas poželjno raditi SEO i kako uopšte pristupiti optimizaciji sajta za pretraživače.
 
 

Dugoročna vizija kompanije Google

 
Za početak, važno je shvatiti zašto Google želi da rangira oređene sajtove, šta je Googleu cilj? Evo neke od najvažnijih tačaka filozofije kompanije Google:

  • 1. Fokus na korisnika – napravite najbolji resurs za krajnjeg korisnika, tj. čitaoca
  • 2. Demokratija na internetu uspeva. Google je do sada (a i još uvek) koristi linkove kao glavnu metriku određivanja koliko su određeni sajt, tj. stranica na njemu relevantni za određenu tematiku. *Ovo se polako menja.
  • 3. Svet se sve više oslanja na mobilne tehnologije. Ljudi žele da dođu do informacija ma gde se nalazili. Stoga, izuzetno je bitno da vaš sajt može komotno da se čita kako desktopa, tako i sa mobilnih telefona i tableta.
  • 4. Ne čini zlo. Novac se može zaraditi legitimnim tehnikama, tj. onima koje donose vrednost čitaocima. Vidi tačku pod brojem 1.

 
 

Webmaster Guidelines

 
Google predlaže da se držite preporuka u delu “quality guidelines” preporuka za vlasnike sajtova. Sajt treba da:

  • bude pravljen za korisnike
  • da ne vara korisnike
  • ne koristi manipulativne tehnike za poboljšanje svoje pozicije na Googleu. Pitanje koje treba sebi postaviti je “Da li ovo pomaže mojim čitaocima? Da li bih ostavio link da ne postoje pretraživači?”
  • potrudite se da vaš sajt odudara od ostalih sajtova, potrudite se da bude unikatan, da ima vrednost za čitaoca i da stvorite komunu oko njega

Takođe bi trebali da pravovremeno reagujete ukoliko vam je sajt hakovan, i da ne dopuštate korisnicima da spamuju vaš sajt.
 
Stvari koje nikako ne bi smeli da radite jeste krađa sadržaja sa drugih sajtova, korišćenje tekstova koje automatski generišu roboti, spamovanje pomoću rich snippetsa i korišćenje affiliate programa ukoliko na neki način ne dodate vrednost proizvodu koji prodajete kao affiliate (npr. Tekstualnim ili video prikazom proizvoda).
 
šta su rich snippets
 
Za više detalja, kao i za preporuke tehničke prirode i preporuke za dizajn sajta, konsultujte Google Webmaster Guidelines stranicu.
 
 
 

Pogled u prošlost – Istorija spama i manipulativnih tehnika građenja linkova

 
Evo ga pregled najčešćih tehnika za građenje linkova koje spameri koriste. Ove tehnike zovu se blackhat i grayhat, (crne i sive tehnike), dok se one legitimne zovu whitehat (tj. bele ili etične tehnike). Objasniću i kako možete da zaobiđete spam zarad pozicioniranja sajta na pretraživačima, tj. kako te iste blackhat tehnike koristit legitimno.
 
 

Cloacking

 
PROŠLOST: Cloaking, ili prikazivanje jednog sadržaja posetiocima sajta, a drugog pretraživačima, nikako nije preporučljivo. Nekada su spameri koristili ovaj metod tako što su u kod stranice ubacili gomilu nerelevantnih izraza i reči zato da bi ih pretraživači za sve te reči rangirali. Čitaocima bi se prikazala stranica koja izgleda potpuno normalno, i oni “višak” reči iz koda stranice ne bi ni videli. Na primer, ja sam mogao da u kod stranice upišem seokraguj i 10.000 puta, a vi to ne bi primetili.
 
DANAS: Neke vrste ove prakse moguće je i danas koristiti. Na primer, pri prikazivanju različitih sadržaja posetiocima iz različitih država.
 
 

Keyword Stuffing (besomučno ubacivanje ključnih reči i fraza u tekst)

 
PROŠLOST: U samom početku optimizacije sajtova za pretraživače stranica na kojoj je najviše puta spomenuta ključna reč za koju se htelo rangirati, bila je i rangirana za tu ključnu reč.
 
Kasnije se jako pazilo u kojem procentu će se fraza za koju se želelo rangirati nalaziti u tekstu, pa je neku ključnu reč ili frazu bilo potrebno spomenuti određeni broj puta, kako bi ona bila zastupljena u 3% do 5% članka i time dala Googleu signal da se u tekstu definitivno piše o toj frazi.
 
Na primer, pošto se želim rangirati za reč seokraguj, tu ključnu reč bih u tekstu od 100 reči bilo idealno spomenuti od tri do pet puta. Po toj logici bih u ovom tekstu seokraguj trebao da spomenem između 120 i 200 puta! Mislim da bi ovaj tekst time bio uništen, a to je shvatio i Google.
 

DANAS: Danas Google sve bolje prepoznaje veze između određenih fraza i reči. Tako da danas, ukoliko želim da se rangiram za frazu “seokraguj IT takmičenje”, umesto “IT SEO takmičenje” mogu da koristim i opisnu frazu poput “takmičenje u optimizaciji za pretraživače”.
 
Za male biznise je bilo bitno da im ključna reč bude tačno ono što posetioci kucaju u Google. Tako smo došli do toga da smo kucali neprirodne fraze poput “optička radnja novi sad”, za koje su se sajtovi i pokušali rangirati. Google sve više razume jezik kojim se služimo i koja namera stoji iza reči koje kucamo u pretragu, a zbog toga je i lansiran Hummingbird update pre nekoliko meseci.
 
Danas bi trebalo istu stranicu optimizovati za set ključnih reči, fraza i sinonima (njihovim spominjanjem u tekstu). Na primer, to su fraze poput “optička radnja u novom sadu”, “gde kupiti naočare u novom sadu” i slične, a koje bi se rangirale na osnovu autoriteta vaše domene.
 
 

KeyWords meta tag

 
PROŠLOST: Nekada je u kod stranice bilo bitno staviti keywords meta tagove koji opisuju stranicu. Google je ovo uzimao u obzir za SEO.
 
DANAS: Keywords meta tagovi nemaju uticaj na SEO. Opisni (description) met tagovi mogu da imaju uticaj na to koliko će ljudi da klikne na vaš sajt, na osnovu onoga što vide u opisu. Title meta tag je bitan za SEO. Sa robots meta tagom možemo reći pretraživačima da ne želimo da indeksiraju (zapamte) odrešenu stranicu sa našeg sajta. Ključne reči i fraze za koje se nameravate rangirati preporučljivo je staviti u ove meta tagove, kao što sam i ja stavio pojam seokraguj u sve meta tagove (sem keywords meta taga). Svakako budite slobodni sve meta tagove ispisati.
 
kako iygleda meta tag u Googleu
 
 

Razmene linkova

 
PROŠLOST: Broj linkova je bio presudan. Vlasnici sajtova su shvatili da sarađujući sa drugima mogu da razmene linkove po paroli ja tebi, ti meni. Linkovi su se uglavnom stavljali u footer ili sidebar sajta. Ovo je jedna od prvih praksi koju je Google izlistao kao manipulativnu tehniku.
 
DANAS: Ukoliko vam se neki sajt dopada i redovno ga pratite, linkujte ka nekom članku sa tog sajta u svom tekstu. Pazite da link u vašem tekstu ima smisla, i nemojte očekivati da vam se link uzvrati.
 
 

Linkovi iz direktorijuma

 
PROŠLOST: Pre pretraživača postojali su direktorijumi koji su sajtove razvrstavali po tematikama, a korisnici su tako nalazili ono što ih je zanimalo. Najpoznatiji direktorijum je DMOZ, dok je jedan domaći direktorijum sa koga povremeno dobijem po kojeg posetioca YuPortal.
 
Kada za rangiranje na pretraživačima (bilo) potrebno imati što više linkova ka svom sajtu, nastalo je i mnogo nekvalitetnih direktorijuma koji su prihvatali skoro sve sajtove, bez ikakvog kriterijuma. Neki su čak nudili usluge – za šaku dolara vaš link mogao je da se nađe na hiljadama direktorijuma. Većina sajtova koja je ovakvu uslugu prihvatila nije dobro prošla.
 
I ja sam se pre nekoliko godina ovako opekao sa svojim prvim sajtom koji se do tog trenutka solidno rangirao na Googleu, i od tada mnogo opreznije pristupam načinu na koji ću dobiti linkove.
 
DANAS: I danas je poželjno izlistati svoj sajt u direktorijumima koje ljudi zaista posećuju i sa kojih nalaze kvalitetne resurse. Na primer, direktorijum koji izlistava vršioce raznih profesija razvrstane po gradovima (recimo automehaničare, zubare, itd…) mogu i dalje biti direktorijumi na kojima želite da se i nađe vaš sajt. Ako svoj sajt ubacujete u direktorijum zato da bi vas mušterije lakše pronašle, to bi trebalo biti ok. Ipak, predlažem da napravite listu direktorijuma i proberete samo one najbolje, a posebno obratite pažnju da birate one koji se bave vašom nišom ili lokacijom.

 
 

Linkovi u footeru i sidebaru sajta

 
PROŠLOST: Linkovi u footeru i sidebaru sajta često su bili na prodaju, često su reklamirali nerelevantne sajtove, i najčešće su imali neprirodan anchor tekst* (na primer, ni ovaj blog ne bi bilo prirodno linkovati sa reči seokraguj, pogotovo ukoliko se na početnu stranicu bloga linkuje iz footera ili iz sidebara).
*Anchor tekst jesu reči koje su linkovane. Ovo je anchor tekst, a linkuje ka igortomic.net početnoj stranici.
 
footer i sidebar linkovi
 
DANAS: Ne predlažem da stavljate linkove u footer. U sidebar možete staviti linkove ka sajtovima koje zaista pratite, ali u moderaciji. Takođe, predlažem da linkujete samo relevantne sajtove. Meni na primer ne bi imalo smisla da na ovom blogu iz sidebara linkujem ka automehaničarskoj radnji, ka frizeru ili ka banci.
 
 

Linkovi sa forum profila

 
primer linka sa forum profila
 
PROŠLOST: Masovno pravljenje profila na raznim sajtovima, pre svega forumima (no i na sajtovima poput Flickr, SlideShare, ili čak i na Twitteru i Youtubeu), i linkovanje ka svom sajtu sa tog profila je bila jako popularna tehnika koja je palila ukoliko je profil bio dostupan javnosti. Na primer ja mogu da se registrujem na mnogo foruma i kao svoju stranicu da unesem URL ovog članka, u nadi da će me Google rangirati za seokraguj. Ona je mogla da se automatizuje. Ovim načinom bi se dobio masovan broj linkova ka svom sajtu.
 
DANAS: Linkovi sa profila foruma i drugih sajtova (recimo SlideShare) i dalje su čak i poželjni linkovi (što više raznih vrsta linkova imate, to bolje), pod uslovom da ste zaista aktivan korisnik i pripadnik komune tog sajta ili foruma.
 
 

Potpisi sa foruma

 
potpisi sa foruma
 
PROŠLOST: I dan danas se na IZ Forumu ljudi često registruju, napišu 20 bezveznih postova, koliko je minimum da bi se njihov potpis u vidu linka prikazao, i nikada se više ne pojave na forumu. Tako žele da bolje pozicioniraju svoj sajt na SERP (Google rezultatima) za neku reč ili frazu. U mom slučaju, u potpisu foruma stavio bih reč seokraguj. Ukoliko niste aktivan član foruma, nemojte ovo raditi. Em vam neće pomoći ni pri rangiranju svog sajta ni za dovlačenje posete, em ćete trošiti svoje vreme jer ćete dobiti ban i potpis će vam biti uklonjen.:)
 
DANAS: Ukoliko ste aktivan član foruma, sasvim je ok da imate potpis ka svom sajtu. Naravno, konusltujte se sa pravilima svakog foruma, jer svi imaju svoja specifična pravila. Ovaj blog sa IZ Foruma dobija solidnu posetu, kako iz linka iz potpisa, tako i sa nekoliko linkova koji se nalaze u forum postovima.
 
 

Blog komentari

 
PROŠLOST: Masovno komentarisanje na blogovima bilo je lako i moglo je da se automatizuje pomoću raznih alata. Tako se dobijao ogroman broj linkova ka svom sajtu, a kao po pravilu komentari su bili besmisleni, jer ljudi koji su komentarisali zarad linka najčešće nisu tekst ni pročitali. U to doba, da bih ovaj tekst rangirao za reč seokraguj, sve što bih trebao da uradim jeste da tu reč stavim kao svoje ime pri komentarisanju na nekom blogu, i ostavim link ka ovom članku.
 
2005. godine Google je osmislio nofollow tag koji se mogao dodati na linkove, baš kako bi se izborio sa spamom u komentarima na blog postove. Nofollow tag dodat na link dao bi signal Googleu i većini drugih pretraživača da vlasnik sajta tom linku ne veruje, te Google nofollow linkove navodno ne računa.
 
Evo slika klasičnog primera spam komentara koji sam danas dobio. U pitanju je naizgled legitimno pitanje, no ime komentatora spamera je “(neko ime) zarada”, a link koji je ostavljen u potpisu vodi ka sajtu koji je neki vid zarade preko interneta, te je jasno da je komentar ostavljem samo zarad linka:
 
spam u blog komentarima
 
DANAS: Kvalitetan komentar na neki blog post i danas je poželjan. Mnogi ljudi često će zarad kvalitetnog komentara posetiti vaš sajt. Ovaj blog dobija pristojnu posetu sa komentara na drugim sajtovima. Dobro pravilo jeste razmisliti da li bi komentar ostavili i da nemate mogućnost da ostavite link. Ako je odgovor DA, slobodno komentarišite.
 
 

Direktorijumi članaka i spinovanje članaka

 
PROŠLOST: Direktorijumi članaka su direktorijumi koji su prihvatali skoro bilo koji članak, a koji su zauzvrat nudili (najčešće) dva linka u potpisu tog članka. Najpoznatiji ovakav sajt, EzineArticles, posle Panda i Pingivn* Google updatea maltene ne može da se nađe u Google pretrazi.
 
Mnogi ljudi su na ove direktrijume slali članke kojima je robot zamenio red reči i rečenica, neke reči zamenio sinonimima, i tako su u očima Googlea delovali kao potpuno novi članak (ovo se zove spinovanje članaka). Malo kvalitetniji vid spinovanja jeste kada ljudi svojim rečima prepišu neki članak. Ručno spinovanje se radi i danas, u slične svrhe (slanje nekvalitetnih postova na tuđe blogove (gost postovanje), na primer).
 
DANAS: Danas nikako nije preporučljivo graditi linkove na direktorijuma članaka. Čak se i Matt Cutts početkom godine oglasio povodom toga:
 

 
Gost postovanje na kvalitetnim sajtovima menja ovu tehniku građenja linkova. Na primer, gostovao sam na blogu IT Open sajta kako bih se bolje rangirao za “seokraguj” (http://www.itopen.rs/sta-je-content-sta-je-content-marketing/). O gost postovanju više čitajte u tekstu ispod.
*Panda i Pingvin Google updatei kaznili su sajtove koji su imali veliku količinu nekvalitetnih linkova, kao i sajtove sa malim brojem nekvalitetnih i spinovanih tekstova.
 
 

Web 2.0 spam

 
PROŠLOST: Linkovi sa Web 2.0 sajtova poput Tumblra, Bloggera i WordPress blogova bili su jako popularni. Uglavnom bi spameri na ove platforme postavili jedan članak veoma niskog kvaliteta, često spinovan, a sa tog članka bi se linkovalo ka svom sajtu. Poenta linkova sa ovih sajtova jeste što već u startu imaju veliki autoritet, pa se neki deo tog autoriteta prenosi i na novootvoreni blog. U prošlosti bih pojačao šansu da se rangiram za seokraguj tako što bih otvorio Blogger i WordPress blog, napisao po jedan tekst fokusiran na tu reč, koji pri tome ne bi imao neku vrednost. Na primer, pisao bih o tome šta znači seokraguj (a ne znači ništa).
 
DANAS: Pisati svoj blog na web 2.0 sajtu je sasvim ok. Postoje vrlo kvalitetni blogovi na svim navedenim platformama. Takođe, redovno održavati npr. Tumblr blog, sa kog se povremeno linkuje na neke druge svoje sajtove, je takođe ok, pogotovo ukoliko ti linkovi imaju smisla za čitaoce.
 


 

Social bookmarking

 
PROŠLOST: Linkovanje svojih sajtova sa Web 2.0 sajtova poput Digg ili Delicious zove se social bookmarking. Svrha ovih sajtova je da se na njih postave kvalitetni resursi sa neta koji vam se dopadaju, no siguran sam da shvatate u koju svrhu su spameri ovo koristili – naravno, za masovno linkovanje stranica koje nameravaju da rangiraju, a koje verovatno nemaju nikakvu vrednost.
 
DANAS: Postavljanje kvalitetnih resursa na social bookmarking sajtove je potpuno u redu. Vremenom vas ljudi mogu zapratiti i širit vaše linkove.
 
 

Press release (saopštenje za javnost)

 
PROŠLOST: Mnogi su slali saopštenja za javnost na sajtove kao što su PRWeb (domaći takav servis jesu http://www.probjave.com/), ali i na PR sajtove sumnjivog kvaliteta, samo da bi došli do linkova ka svom sajtu. Slali su i tekstove koji u stvari nisu bili nikakve vesti, niti su bili zanimljivi. Koliko bi bilo zanimljivo saopštenje za medije da sam napisao ovaj tekst kako bih se rangirao za pojam seokraguj? Upravo to se masovno radilo.
 
DANAS: Saopštenja za javnost gube na značaju, i online i offline. Pročitajte ovaj tekst o tome šta Coca Cola, kompanija sa verovatno najboljim marketingom, misli o saopštenjima za javnost, kao i ovaj tekst o tome kako su Bejonse i grupa Oazis najavili važan događaj.
 
 

301 preusmeravanje (301 redirect)

 
PROŠLOST: 301 redirect koristi se u mnoge legitimne svrhe. Njime se postiže da se sa jednog sajta ili stranice automatski prebacite na drugu. Spameri su to koristili tako što su preusmeravali svoje sajtove na jake portale poput Wikipedije. Kada je Google očitao spamerski sajt u stvari je očitao Wikipediju, i tada je i spamerski sajt prividno dobio Page Rank kao i sajt na koji je bio preusmeren. Zatim bi spameri prodavali linkove na tim sajtovima sa “velikim page rankom”.
 
DANAS: 301 redirect se može koristiti i sasvim legitimno. Na primer ja ovim putem preusmeravam drugi domen kojeg sam vlasnik, igortomic.com, na igortomic.net, tako da i čitaoci koji kucaju igortomic.com završe na ovom blogu, a ne na praznoj, neiskorišćenoj stranici. I affiliate marketari često korsite 301 php redirekt.
 
 

Plaćeni linkovi

 
PROŠLOST: Rak rana za Google. Naravno, Google ne podržava plaćanje linkova, baš zato što je to jedan od načina manipulacije kojime se relativno lako možete rangirati za neke fraze. To jest, ukoliko vas Google ne uhvati.
 
DANAS: I danas je ova praksa rasprostranjena. Pogledajte primer na Gawkeru. Ukoliko prodajete reklamni prostor u okviru teksta na svom sajtu (native advertising ili sponzorisani tekst), trebalo bi sve linkove u tom tekstu obeležiti tagom nofollow, kako bi Google znao da je tekst sponzorisan i kako bi dao minimalnu vrednost linku sa tog sajta. Ovu praksu (sa sve nofollow tagom za link) je ok primenjivati kada želite doći do posetioca koji redovno čitaju dati blog.
 
 

Infografici i gost postovi

 
guest post meme
 
PROŠLOST: Masovna izrada infografika ka kojima bi mnogi linkovali i ubacivali na svoj sajt, kao i masovno gost postovanje na sajtovima sumnjivog kvaliteta su tehnike koje su bile korišćene u poslednje dve godine, a koje su donosile odlične rezultate.
 
U prethodne dve godine guest postovanje je većini u SEO industriji bio način građenja linkova koji je donosio najbolje rezultate, a uz to praktično nije bilo bojazni da će vas Google kazniti.
 
Nažalost, gost postovi najčešće su pisni isključivo kako bi se dobio link ka svom (ili klijentovom) sajtu. Nije bilo bitno ni da li je tekst koristan čitaocima tih sajtova. Mnogi se nisu čak ni pitali da li sajtovi za koje pišu gost post imaju čitanost, ili su pravljeni samo za pojedince i agencije koji su hteli svoj post da postave na tim sajtovima. Sajtovi su za uzvrat dobijali besplatan sadržaj,a tokom vremena i sve masovnijeg guest postovanja i kvalitet sadržaja je bio opadajućeg kvaliteta. Vreme masovnog guest postovanja je prošlo.
 
No, spameri uvek zadnji odustaju, jer ruku na srce pisanje tekstova za tuđe blogove, onako kako je rađeno u pasusu pisanom iznad, još uvek pomaže pri rangiranju sajtova na Google.
 
DANAS: Google će sigurno da umanji vredonst linkova dobijenih na ovaj način, a ukoliko ste masovno koristili guest postove vaš sajt može biti i penalizovan. Danas je poželjno pisati isključivo kvalitetne tekstove, kako za svoj tako i za tuđi blog. Poželjno je pisati samo za kvalitetne sajtove koji imaju redovne čitaoce. Više sam o tome pisao ovde.
 
Pisati gost postove zarad izlaganja svoje ekspertize novom auditorijumu je i dalje sasvim ok. Na IT Open blogu napisao sam zanimljiv tekst o content marketingu (http://www.itopen.rs/sta-je-content-sta-je-content-marketing/), a usput sam linkovao i ovaj tekst tako da to ima smisla, što će mi pomoći pri rangiranju za pojam SEOKraguj. Ovde možete pročitati tekst o prednostima kvalitetnog gost postovanja.
 
 

Link šeme ili link mreže

 
PROŠLOST: Ne linkuje svaki sajt ka svakom drugom u mreži (jer bi to Google jako lako primetio), već je sve osmišljeno tako da deluje potpuno prirodno. Pošto su sve link mreže manipulacija pozicije na Googleu, sajtovi koji ih koriste budu kažnjeni čim ih Google detektuje.
 


 
Pošto je za većinu sajtova pogubno imati veliku količinu linkova sa forum potpisa, iz blog komentara ili direktorijuma članaka, webmasteri su odlučili da te linkove niskog kvaliteta šalju na sajt kao što je Wikipedija, i to konkretno na stranicu na Wikipediji sa koje imaju link ka svom sajtu. Time tu stranicu na Wikipediji “ojačaju” i link sa tog sajta im više znači, a plus su time “oprali” ruke od nekvalitetnih linkova.
 
Sa druge strane, praktično ne postoji mogućnost da će Google da kazni Wikipediju, jer je jednostavno pregolema i ka njoj linkuje ogroman broj sajtova, kako kvalitetnih tako i onih slabog kvaliteta.
 
Drugi primer je Youtube. Mnogo spamera nekvalitetno linkuje ka svom Youtube videu kako bi on imao više šanse da se rangira na prvoj strani Googlea za željenu ključnu reč.
 
DANAS: Link šeme se i dalje koriste, ali u mnogo manjoj meri u odnosu na situaciju od pre par godina. Google je zaista dobar u njihovoj detekciji. Na primer, pre oko dve godine eliminisao je celu mrežu BuildMyRank.com, koja je bila enormno popularna. Međutim, i dalje postoje link mreže koje uspevaju, uglavnom private. Viperchill je napisao da njegova mreža od preko 1000 sajtova savršeno funcioniše, a sve što je trebao da uradi jeste da mrež napravi mnogo većom nego što je ona bila pre koju godinu.
 
 

Page Rank

 
PROŠLOST: Iako nije sam po sebi spam tehnika, mnogi se fokusiraju na PR stranice. O Page Ranku sam pisao kod Jelene, te ću samo da prenesem taj deo teksta da bih demistifikovao PR:
 

Page Rank je jedan od 300 i više faktora koje Google uzima u obzir pri rangiranju stranica, i jedini je parametar koji je Google javno prikazivao. Kako društvene mreže imaju sve veći uticaj na rangiranje sajtova na Googleu, mi možemo javno videti više parametara, poput broja ljudi koji je preko Google+ mreže dalo +1 sajtu ili nekom članku sa sajta.
 


 
PR označava jačinu pojedinačne stranice na sajtu po kvalitetu i kvanitetu linkova koji ka toj stranici linkuju. Dakle, ne postoji ceo sajt ili ceo domen koji ima page rank taj i taj. Već se Page Rank računa za svaku stranicu posebno.

 
DANAS:

Za poslednje osvežavanje PR čekali smo skoro godinu dana, što je bio dovoljno jasan znak da Google sve manje uzima u obzir ovaj signal, pa je čak i Matt Cutts, glavni u Google anti spam timu, pre nekoliko meseci javno rekao da Page Rank više nema ni približno veliki značaj u odnosu na onaj koji je nekada imao.

 
 
Naravno ovo nije pregled svih manipulativnih načina na koje ljudi i danas grade linkove kako bi se što bolje rangirali na Googleu. Ovo su samo najčešće korišćeni načini. Na dnu teksta naći ćete linkove ka kvalitetnim domaćim tekstovima koji govore o tome kako treba raditi SEO u Srbiji u 2014. godini.
 
 
Pregled ovih taktika možete pogledati i u SlideShare prezentaciji:

 
 
 

Ni Google nije cvećka

Da bih stavio stvari u pravi kontekst napomenuo bih da se s vremena na vreme ni sam Google ne pridržava svojih preporuka. No, može mu se. 🙂 Ili igrajte po njegovim pravilima, ili nemojte da se igrate.
 
 
Da bih ovo oslikao, preporučujem da pročitate tekst o pet situacija u kojima je Google kaznio sam sebe.
 
 
Sigurno da ima i više primera gde Google krši svoja pravila i prepruke. Najsvežiji primer od pre svega par dana je novi Google alat. Kako se često dešava da neki sajt preuzme tekst sa vašeg, i rangira se ispred vas, Google je osmislio novi alat – Scrapper Report.
 
Google sam preuzima podatke sa npr. Wikipedije, i isečak sa nje pokazuje u određenim rezultatima pretrage. Jedan korisnik je to šaljivo primetio i ovu sliku poslao Matt Cuttsu kao primer sajta koji krade (scrape) tekst sa drugih sajtova:
 
googlescraper
 
 
Još jedan primer jeste trenutak kada se Google odlučio pozabaviti sajtovima koji imaju suviše oglasa postavljenih above the fold (above the fold je onaj deo sajta koji vidite kada se on učita, pre nego što skrolujete).
 
U isto vreme, mnogi rezultati Google pretraga za komercijalne (najčešće engleske) termine izbacuju ogroman broj oglasa above the fold.
 
 
Disawow tool je alat koji je Google osmislio, a kojim treba da prijavite nekvalitetne linkove ka vašem sajtu kako bi izbegli kaznu od Googlea, čak iako niste vi te linkove napravili. Ovim alatom Google je napravio haos – sve više ljudi se boji da linkuje ka i najkvalitetnijem sajtu, a mnogi prijavljuju i kvalitetne linkove kao spam. Verujem da je ovo i bio plan Googlea, što se kosi sa filozofijom “ne čini zlo” (do no evil), koja je neformalnim moto kompanije Google.
 
 
Tek od pre oko dve godine Google je počeo da enkriptuje podatke (upite) koji su se slali preko njegovog pretraživača. U Evropi je Google tužen zbog brige oko privatnosti i monopola. No, utisak je da je Google možda izgubio bitku, ali i dalje dobija rat.
 
 
Google sakriva podatke iz analitike. Skoro 90% reči (na mom sajtu) preko kojih su ljudi došli na vaš sajt preko Googlea nemoguće je videti. Google je ranije rekao da taj procenat nikada neće biti dominantan.
 
Umesto ključne reči sa koje ste došli na moj blog stoji “not provided” ukoliko ste ulogovani u bilo koju uslugu Googlea, uključujući i Gmail.
 
Google navodno ovo radi kako bi zaštitio vaše podatke, međutim mnogi misle da je ova mera uvedena kako bi morali da se reklamirate preko AdWordsa da bi videli za koje ključne reči vam se vredi rangirati. Meni to za rangiranje za frazu seokraguj nije neophodno. 🙂
 
 
 

SEO u Srbiji u 2014.

Evo tri dobra domaća teksta o tome kako kvalitetno raditi SEO, i na koji način razmišljati kada radite aktivnosti zarad poboljšanja vaše pozicije na Googleu:
http://igortomic.net/kako-graditi-linkove-a-osigurati-se-od-nemilosti-google/
http://www.seoexpert.rs/blog/seo-optimizacija-u-srbiji-za-2014/
https://www.neximuss.com/content-marketing-2014/
 
 
 
Ostalo je još malo manje od mesec dana do IT konferencije u Kragujevcu. Juče je objavljena i agenda konferencije. Iako je malo vremena ostalo, verujem da ovaj tekst ima šanse da se rangira prvi na Googleu za frazu seokraguj.
 
Moram napomenuti da sam seokraguj spomenu više puta nego što bi mi to bilo prirodno. Ipak je malo vremena ostalo do takmičenja. 🙂 To ne bih radio da je vremena na pretek.
 

Pomozite mi da se rangiram za pojam SEOKraguj

 
Ukoliko u tome želite da mi pomognete, ili ukoliko vam se tekst dopao, molim vas da ga podelite preko društvenih mreža, a pogotovo klikom na Google+1 plusić.
 
 
Lep pozdrav,
Igor

Comments
  1. Miloš Leković

    Igore, sjajan tekst. Drago mi je da je IT Open SEO takmičenje poslužilo kao motivacija za ovaj blogpost. Plusić kliknut. 🙂

  2. Goran

    Jako detaljan post na temu optimizacije. Jedan od boljih na našim prostorima. Svaka čast.

    • Igor Tomić

      Hvala Gorane. Nadam se da razumeš što u ovom trenutku ne želim da linkujem ka direktnom konkurentu. 🙂

  3. vladan

    Igore tekst je super. Sve što sam učio i tražio po netu mesecima ti si stavio u jedan tekst!
    Linkovao(share) sam ti na Google i Facebook.
    Bio bih ti zahvalan da mi odgovoriš malo više, ono što ti znaš, na dva pitanja.
    Prvo je: A ovo pitanje je za mene intrigantno, ako ja napr, uzmem tufji tekst i svojim rečima promenim tekst letimčno i stavim i slične naslove isto promenjene! Da li je moguće da Google to može da detektuje – uvidi razliku, pogotvo što je to srpski jezik?

    Drugo pitanje je ako naidjem na dobar tekst i želim nešto da dopišem i postavim taj moj tekst na svoju stranicu i na kraju postavim absolutnik link(od tog dobro teksta), da li će to Google uvažiti i kako će rangirati ili će dobiti penale za to?

    To su dve stvari koje su ostale ne rešene u moj poimanju SEO_a, hvala ti ako odgovoriš 🙂

    • Igor Tomić

      Vladane, hvala. 🙂

      1. Potpuno promenu reči i redosleda rečenica nekog teksta Google još uvek ne hvata. Ali uvek je bolje napisati taj tekst iz svog ugla.

      2. Ako nađeš dobar tekst, prvo moraš da tražiš dozvolu od vlasnika da ga koristiš. 🙂 Klasičnog penala neće biti, ali je malo verovatno da će se konkretno ta stranica sa kopiranim sadržajem visoko rangirati.

      • vladan

        Da dobijem odobrenje nekih tekstova na koje bih hteo da dam mišljenje ili nešto da dodam je teško. Oni ih pišu za sebe ali svakako mogu da citiram ili pišem iz svog ugla. Mada lični sadržaj je najbolji, ono što ja ili neko zna dobro da radi što nekome može da donese vrednost tipa učenje, dobra i ispravna informacija. Jasno je meni to; nego prosto nekad neko dobro sklopi nešto što i ja želim ali ne uradim tako – kao on, jer ne dobijem odmah ideju, a mislim na sličan način. Dao si jako lep sadžaj koji može da pomogne svakom ko želi da uči Seo. Imaš dar – nema šta, a i znanje – verovatno su godine rada u pitanju. Još jednom hvala meni je danas značilo 🙂

  4. Luke Short

    Mislim da je izvjesno tko će ponijediti u ovon “seokraguj” takmičenju.
    To je poseban pokazatelj onima koji tvrde da EM Domene više nemoju utjecaja. 🙂
    Možda bi bilo drugačije da takmičenje traje duže, ali i to je veliko možda jer… EMD (exact match domain) je velika prednost u startu.

    • Igor Tomić

      Donekle se slažem. Činjenica je da se takmičar sa exact match domenom priključio takmičenju znatno ranije. 🙂

      • Luke Short

        He he, Igore svaka čast. 🙂
        Ti si na poziciji broj 2 trenutno.
        Takva je situacija gledano u Hrvatskoj.
        Prva je još uvijek ona EM Domena, ali ima čak još vremena i da ga ugroziš.
        Ćestitam. (Čestitke idu i ako se to ne dogodi) 🙂

  5. Robi

    Svaka čast Igore. Odličan tekst. Google+ kliknut. Što se tice krađe tekstova, meni se je to jednom desilo. Na svu sreću osoba nije ništa u tekstu promijenila, a i sliku je linkala s mog bloga 😀 … Poslao mail i uklonio je tekst. Tada sam pogledao i ostale tekstove tako da sam copy/paste 1-2 rečenice u google. 99% tekstova je bilo “preuzeto” s drugih blogova i portala. Danas kada pogledam tu stranicu vidim da ima dosta “kvalitetnih” članaka, pa pretpostavljam da sada ručno uređuje/u te postove. 🙂

  6. Bruno

    Postovanje Igore !

    Samo da kažem da te izuzetno cijenim, naravno nailazim na tvoje postove na IZ forumu.
    Ali imam nesto za spomenuti ovdje: Upravo zato sto mislis da keywords meta tag nije bitan, zbog toga i jesi cetvrti za ovaj pojam u Googleu, a ne prvi. Takodjer je, naravno, sto vecina ljudi na IZ forumu negira, bitno i ime domene, i po meni ne stoji (sto sam nedavno i potvrdio sam sebi u praksi) da je ime domene nebitno.
    Prva je, za upit seokraguj, naravno – seokraguj.com .

    • Igor Tomić

      Hvala na komentaru Bruno. Iz mog ugla nisam na boljolj poziciji jer konkurent ranije počeo da cilja frazu, jer ima EMD domen i više tekstova o SEOkraguju.

      Naravno da je bitno i ime domene, pogotovo za sprint, što rangiranje za bilo koju frazu u roku od mesec, dva ili tri jeste.

      Kada se ide na maraton (recimo od 6 meseci naviše), ime domene gubi smisao. Većina posete ti neće dolaziti na glavnu ključnu reč, ma koju da biraš. 🙂 Skoro sva poseta je iz u longtaila (fraze od 3, 4+ reči).

      • Slavko Pejović

        Ja mislim da je upravo ovo poenta pravilnog SEO. I EMD i razne black hat tehnike dugoročno gledano nemaju rezulat. Takmičenje je zanimljivo sa strane druženja, razmene mišljenja i iskustava, ali po mom mišljenju sa strane pravilnog SEO koji treba raditi i na svom i na projektima klijenata ne baš. Sada treba gradisi kvalitet sadržja, dobro onsite postavljen, graditi posetu na long tailu-u a kroz sve to ojačavati main fraze i to u svim mikronišama. Na jednom mestu na IZ forumu sam napisa, da bih mnogo više voleo takmičenje gde bismo dobili neku tematiku, kupili domene, i na kraju nakon nekoliko meseci sagledali broj i kvalitet organskih poseta.

      • Bruno

        U mome slucaju ovo nije tocno. Recimo na jednoj web stranici staroj oko 18 mjeseci, 90 % posjete dolazi preko glavne kljucne rijeci, koja je ujedno i ime domene. Isti slucaj imam i sa jos nekoliko web stranica. Jedna stvar je teorija, kojoj bi i ja vjerovao da mi moja praksa ne pokazuje drukcije. EMD domene i keywords meta tagovi i te kako imaju utjecaja.

        • Igor Tomić

          Dugoročne i kratkoročnije projekte treba razlikovati. Retko koji ozbiljan sajt zavisi od EMD domene. 🙂

          • Bruno

            Ok, ali meni praksa pokazuje drukcije. Na primjer, na jednoj web stranici staroj vise od godinu dana imam dnevno oko 2200 unique posjeta. Ako to nije ozbiljno, onda ne znam sto vi smatrate ozbiljnim, jer je to mjesecno oko 70000 unique posjetitelja, a obicne posjete iliti pageviews premasuju 100000 mjesecno. Na toj stranici takodjer vecina posjeta dolazi preko glavne kljucne rijeci.

          • Igor Tomić

            Bruno, pod ozbiljnim sajtom smatram onaj kome posete neće nestati ukoliko Google prestane da postoji. 🙂

            Svakako ne vidim razlog zašto bi prestao sa projektom koji ti ide, samo napred!

        • vladan

          Mislim da je Bruno upravu. I ja sa svojim sajtom imam ista iskustva kao on. Mozda je to još uvek nedostatak iskustva ili znanja ali je tako kako je Bruno napisao. Google ne daje informacije i Mi se bavimo nagađanjima. Ima nekih stvari koje su istinite ali većina stvari se razlikuje od iskustva do iskustva. Što znači da Google baš različito rangira. Ja bih voleo da promenim ovo moje mišljenje i utvrdim neke činjenice: TE VAS POZIVAM da vidite jedan post i ako želite date svoje mišljenje: https://www.facebook.com/vstavric/posts/655414857885139 -profil je javan i možete da komentarišete bez traženja prijateljstva, ako već neko ima problem dodaću ga. hvala

          • Bruno

            Ukoliko Google prestane postojat, taj dio kolača će već preuzeti neka druga tražilica, najvjerojatnije Bing ili Yahoo. Ne znam otkuda bi onda trebale dolaziti posjete na stranicu ?! Možda sa fejsa ?! Nadam se da se šalite i da ne mislite ozbiljno sa ovim odgovorom.

  7. oglasi

    Jako dobar članak na ovu temu ,malo preobiman za odjednom preći . Ali nisam našao nigdje na srpskom ovako dobro objašnjeno .
    Jedino me malo štrecnulo čitanje za forumske backlinkove ali vidim da su još poželjni pošto tu stvarno ima potencijala ako pridonosite na nekom forumu .Možete brzo dobiti stotine backlinkova

    • Igor Tomić

      Drago mi je da ti je članak prijao. Možda je malo preobimno, no hteo sam da obuhvatim sve što sam mislio reći u jednom članku.

      Linkovi iz forum potpisa su ok kao neka “dopuna” link profilu websitea, mislim da ih ne treba ciljano graditi, a pogotovo ne njihov kvantitet.

      • oglasi

        Hvala na savjetu

  8. sasa

    veoma koristan clanak !!!

  9. Gradan

    Sta u slucaju ako se desi da je naslovna strana sajta kaznjena za neku kljucnu rec?

  10. Vlada

    Pozdrav Igore, zeleo bih da pohvalim tekst koji sam procitao od pocetka pa do kraja. Tekst veoma kvalitetan, svaka cast.

ADD YOUR COMMENT