Biti digitalni nomad iz Srbije – prednosti i mane

Poslednji update: jun 2016

Digitalni nomadi su ljudi koji svoj posao mogu da obavljaju sa bilo koje tačke na svetu, pod uslovom da sa sobom imaju lap top i da mogu da uhvate pouzdan WiFi signal.

Mnogi ljudi iz Srbije su bar na nekoliko meseci živeli i radili u nekoj egzotičnoj stranoj zemlji. Posao im fizički nije bio vezan za odabranu lokaciju.

O digitalnom nomadstvu se nažalost malo piše na domaćem netu. U ovom tekstu biće reči digitalnim nomadima, prednostima i manama (digitalnog) nomadskog života, kao i o troškovima života u nekoliko gradova Tajlanda u kojima sam boravio prethodna tri meseca.
 
 
 

digitalni nomadi srbija
Bašta guest housea na ostrvu Ko Lanta.

Neki od najčešćih destinacija u kojima digitalni nomadi borave su Bangkok i Chiang Mai u Tajlandu, Bali u Indoneziji, Medelin u Kolumbiji, Ho Chi Min u Vijetnamu, Cebu i Davao u Filipinima, a zatim i pojedine destinacije u zemljama poput Indije, Rumunije, Češke, Mađarske…
 
 

Šta je digitalno nomadstvo i razlike u odnosu na turiste

maya mall ais camp coworking chiang mai
Terasa CAMP AIS coworking prostora u gradu Chiang Mai.

Digitalni nomadi nisu turisti. Oni u nekoj zemlji ostaju po više meseci, no često manje toga “vide” od turista koji dođu na desetak dana i svaki dan imaju agendu da obiđu nešto novo.

Digitalni nomadi, za razliku od turista, na odabranoj lokaciji žive. To znači da rade kao što bi radili i od kuće, idu u teretanu kao što bi to radili i kući, druže se i izlaze, a ponekad stignu i da razgledaju destinacije zanimljive turistima.

Drugar koji se vratio pre nekoliko nedelja je odlično oslikao pojedine momente života digitalnih nomada, i kako se on razlikuje od turističke posete: “Prvo, osećaš se stalno kao 15-godišnjak koji mora da tamo nešto uči, a napolju ti drugari izlaze i otkrivaju zivot. Drugo, ti možeš raditi iz kafića, ali to je sve samo ne rad, u mom slučaju gasiš požare i samo hitne probleme resavaš.

Pretpostavljam da je nesto drugaciji odnos kada si u coworking prostoru.”

Deo digitalnih nomada su freelanceri koji prosto žele da “vide sveta”, a deo su preduzetnici koji rade nezavisno od lokacije (nezgrapan prevod fraze “location independent enterpreneur”) i ciljalju na to da smanje troškove života, te se sele u mesta u kojima im je život jeftiniji nego kod kuće.

Ljudima sa “zapada” život u gore nabrojanim destinacijama uglavnom i jeste znatno jeftiniji. Na žalost, za nas iz Srbije to baš i nije tako…
 
 

Mane digitalnog nomadstva

  • Vremenska razlika. Na Tajlandu je to plus pet ili šest sati u odnosu na Srbiju (oni nemaju zimsko i letnje računanje vremena). Ovo se meni pokazalo kao veliki problem u praksi.
  • Iako život ne mora da bude mnogo skuplji nego u Srbiji, u praksi će verovatno biti, barem na početku, dok se čovek ne snađe. Vama koji u Srbiji imate svoj stan ili kuću trošak može biti znatno veći nego kod kuće, jer u stranoj zemlji i smeštaj mora da se plaća.
  • Nekada mi je teško bilo naći fokus. Za tri meseca promenio sam ukupno četiri lokacije, i samo na jednoj sam sa lakoćom stvorio radnu naviku. Na ostalim lokacijama sam se time dosta mučio. Na primer, i ovaj tekst kucam u pet ujutru…
  • Na Tajlandu jako slabo pričaju engleski, te se ponekad teško sporazumeti. Kada vas ne razumeju, Tajlanđani čestu na sve odgovaraju ili sa da ili sa ne, zavisno od raspoloženja.
  • Nismo kući i porodica i prijatelji (verovatno) nisu tu.

tajlandjani slabo pricaju engleski
Tajlanđani i odnos prema engleskom jeziku – BUT time table umesto BUS time table.
 
 

Prednosti

  • Najveći utisak mi je ostavilo upoznavanje sa drugim digitalnim nomadima. Upoznao sam se i sa čovekom sa kojim sam dosta sarađivao tokom prethodnih godina. Sviđa mi način razmišljanja uspešnih ljudi koje sam upoznao – niko od njih se ne fokusira na novac, već svi imaju neku svoju misiju da pomognu ljudima. Novac jeste bitan, ali im on dolazi kao nusprodukt ispunjenja te misije. Imam osećaj da se ovo ne potencira dovoljno.
  • Video sam mnogo toga što inače verovatno nikada ne bih. Upoznao sam jednu potpuno drugačiju kulturu sa drugim sistemima vrednosti i time proširio svoje vidike.
  • Nisam osoba koja voli rano da ustaje. Ovde kada se probudim u 10h, imam nekoliko sati vremena tokom kojih sam siguran da me niko neće zvati, jer je u Srbiji tada tek četiri ujutru.
  • Zima može da se izbegne!
  • Mogu da vežbam engleski! Pisana komunikacija mi ide bez problema i niko do sada nije uspeo da “provali” da li sam native English speaker ili ne. No, kada se radi o govoru, primećujem da sam se često zamislio na par sekundi pre nego što sam smisleno i koherentno formulisao ono što sam želeo da kažem. To je zato što retko govorim engleski kada sam u Srbiji, većina komunikacije je pisana. Posle skoro tri meseca, sa tečnim formulisanjem misli dok govorim engleski imam mnogo manje problema.
  • Lakše je promeniti sebe. Ljudi me ovde uglavnom ne poznaju, te me njihova percepcija onoga što sam ni na koji način ne sputava.
  • Većina se prednosti svodi na to da sam dobio jednu drugačiju, potpuniju sliku sveta i svog mesta u njemu.

voce na tajlandu Dragon fruit i rambutan samo su neka od voćki koje sam prvi put u životu sreo tokom boravka na Tajlandu.
 
 

Troškovi života na Tajlandu

Posle tri meseca boravka u Tajlandu imam prilično dobar osećaj kakve nedaće mogu snaći digitalnog nomada u inostranstvu, i koliko novca je potrebno za život na Tajlandu.

Cene sam naviodo u evrima. U trenutku mog boravka na Tajlandu – od kraja novembra 2014. do kraja februara 2015. – je važila razmena 1 eur = ~40 tajladnskih bahta (naspram 1$ = ~32 bahta).

Konkretno će biti reči o Bangkoku u kome sam bio nekih pet-šest dana, zatim o Chiang Maiju, drugom po veličini gradu u Tajlandu koji se nalazi na severu zemlje, a u kome sam proveo oko šest nedelja. Na kraju, pisaću i o ostrvu Phuket, plaži Patong, omiljenoj mnogim turistima zbog bogatog noćnog života. Na Patongu sam se zadržao nešto manje od mesec dana.
ladyboys na patongu
Obavezna slika sa ladyboys (žene rođene kao muškarci) u Bangla Road, ulici sa najvećim žurkama na Patongu.
 

Troškovi su indivudualna stvar. Mogu samo da prenesem svoja iskustva.

 
Troškovi jesu individualna stvar, no želim odmah da razbijem mit o tome da je Tajland jeftina zemlja. Tačnije jeste, ali za lokalce. U Bangkoku sam za četiri dana potrošio oko 250 evra, a nisam kupovao ništa preterano skupo. Smeštaj, klopa, taksi, dve eksurzije. To je to. Ni moji saputnici nisu bolje prošli.

Ipak, imam osećaj da na Tajlandu mogu da imam isti kvalitet života za istu svotu novaca u poređenju sa Srbijom, no tek posle “uhodavanja”.

Sigurno je da se može proći relativno jeftino, ali komfor na kakav smo navikli kod kuće ovde se papreno plaća. Da krenemo od verovatno najvećeg troška:
 
Avionska karta. Povratna karta Beograd-Bangkok-Beograd je 700 evra preko Qatar Airways, s tim da često ima i popusta. Tako je mene i drugare povratna karta od Budimpešte do Bangkoka izašla po oko 500 evra,.

Trošak za double entry vizu platilo sam 70 evra. Ovo je turistička viza sa dva ulaza u Tajland i podrazumeva da u zemlji mogu da ostanem dva puta po dva meseca. U imigracionom je moguće za 50 evra produžiti ostanak za još jedan mesec, postupak koji je moguće ponoviti za svaki ulaz u zemlju. Novi ulaz u Tajland podrazumeva viza run, odlazak u obližnju zemlju i povratak u Tajland istog dana.

Smeštaj je vrlo bitna stavka jer može da oduzme poveći deo budžeta. Bitno je u startu krenuti sa pravim očekivanjima i razumeti da se u Aziji komfor na kakav je navikao zapadni svet papreno plaća.

Takođe bih dodao da je smeštaj znatno skuplji u periodu od decembra do kraja februara, jer je tada u Tajlandu udarna sezona. Generalno high season je od novembra do aprila, a low season, kada je smeštaj često i duplo jeftiniji, je od maja do oktobra. Ja sam na Tajlandu bio baš tokom udarne sezone od tri meseca kada dolazi najviše turista, te će cene o kojima govorim ispod to i da reflektuju.

smeštaj u Chaing Mai
Sobica u Chiang Mai koja košta 6 evra na dan.

Na primer, pravim značajnu razliku između onoga što lokalci zovu čisto, i onoga što se kod kuće smatra čistim. Nikako nisu iste stvari. Ni na srednje skupim, navodno čistim mestima, ne bih preporučio da provirite ispod kreveta ili da pogledate šta se nalazi na vrhu ormara.

Klasična WC šolja na Tajlandu sastoji se od kofe pune vode i posude sa kojom presipate tu vodu u školju WC šolje, i time “puštate” vodu. WC papir kao takav postoji, ali se baca u kantu predviđenu za to, a inače se guza čisti jakim mlazom vode iz “prskalice” koja stoji pored svakog WCa – što je čini mi se mnogo higijenskije.
tajlandski wc Famozni tajlandski WC sa pratećom opremom, nalazi se spojen sa sobicom iz slike iznad.

 

Bangkok

kineska četvrt u bangkoku
Kineska četvrt u Bangkoku.

Razlike oko komfora u Aziji u odnosu na zapadni svet su jako bitno za napomenuti, jer je pojam smeštaja ovde zaista dosta drugačiji nego u Evropi. Celo društvo sa kojime sam došao na Tajland rezervisalo je tri noćenja u hostelu u Bangkoku (u Aziji se hosteli zovu guest houses) preko neta. Smeštaj je bio odmah do Khao San Roada, jedne od najizvikanijih turističkih ulica ovog grada, gde smo proveli četiri dana.

Noćenje nas je izašlo oko šest evra. Za to smo dobili sobu od oko dva kvadratna metra, jedan krevet i malo, privatno kupatilo. I ništa više. Čak ni prozor u sobi nismo imali, te je bilo zanimljivo jet lag spojiti sa osećajem konfuzije posle buđenja u potpuno mračnoj sobi, bez ikakve ideje koji bi to deo dana mogao da bude.
Ovaj guest house nam je bio odličan za incijaciju, jer je posle njega sve delovalo idealno.

Hrana u restoranima je od oko 2 evra naviše, no street food se kuva u improvizovanom restoranu koji svaki dan “dođe” u pokretnom vozilu ili hrana u nekoj zabačenijoj ulici na par minuta hoda može da bude i upola jeftinija. Računajte i na to da je hrana poput pice, hamburgera i sličnih “zapadnih” zanimacija dosta skuplja nego kući.

I do pravog hleba je teško doći, češće je naići na neki pošećeren hleb – kao začin šećer sam češće zatekao u restoranima nego sol. Tako mi je drugarica u toku pisanja ovog teksta sa sve ALL CAPS napisala da su joj komšije upravo otišle do gradića na drugom kraju ostrva Ko Lanta i da je to “Najzad PRAVO TESTO!”

Prevoz je jako jeftin sa tuk-tukovima (vidi sliku) ili sa taksijem, ali su distance koje ćete prelaziti uglavnom jako velike. Bangkok je ogroman grad, tako da vožnja taksijem zna da oduzme mnogo novca, pogotovo kada je neko nov i ne zna da se cenjka.

Tako smo imali gaf i jednom taksisti smo tokom cenjkanja ponudili više novca nego što je on inicijalno tražio. 🙂
 

Patong, Phuket

Plaža na Patongu, Phuket
Plaža na Patongu, Phuket.

Za oko 250 evra mesečno na Patongu (tokom Decembra, vrhunca sezone) može se dobiti čista soba sa upotrebom klima uređaja* na desetak minuta od plaže, eventualno sa ormarima (da, i ovo je posebna stavka!) i ukoliko imate sreće, sa zajedničkom kuhinjom.

Cenim da smo našli najbolji smeštaj na ovoj plaži kada gledamo odnos cena-kvalitet**, tako da i ovo treba uzeti u obzir.

*Smeštaj je, kao po pravilu, za trećinu skuplji ukoliko se odlučite da koristite klima uređaj u odnosu na ventilator. Struja je skupa.
**Obično se dobije znatan popust ukoliko se negde ostaje duže od nedelju-dve dana.

Kuvani obrok će vas izaći od oko dva evra naviše. Doduše, šetnjom od nekoliko kilometara dalje od glavne turističke ulice i plaže, obrok možete dobiti i upola jeftinije.

Prevoz po gradiću Patong je 5 evra ma gde išli, no sve je na maksimalno pola sata peške. Ukoliko želite da posetite neke druge plaže ili odete do Phuket Towna, administrativnog glavnog grada ostrva, to je već skuplje.

Iznajmljivanje motora je od tri do pet evra na dan, a gas je jeftin.

Na Patongu smo radili iz svojih soba. Odmah smo organizovali stolice i sto kako bi ovo bilo moguće, a internet konekcija je sve vreme bila zadovoljavajuća – ne previše brza, ali konstantna i stabilna.

Ovde bi se osnovni troškovi, smeštaj i hrana, mogli uklopiti u 400 evra mesečno, a za one štedljive to bi moglo biti znatno manje. Recimo, smeštaj u dorm rooms, sobama koje delite sa drugima, je dosta jeftiniji. No, ukoliko raspolažete sa tom cifrom moraćete na svakom koraku da pazite koliko novca trošite i da kupujete na jeftinijim mestima.
 
Za malo komforniji život odvojio bih najmanje 600 evra mesečno, no sa tom cifrom ćete verovatno i dalje morati da pazite na šta trošite novac.
 

Chiang Mai

tuk tukovi u tajlandu
Tuk-tuk na ulicama grada Chiang Mai.

Chiang Mai važi za jedan od najboljih destinacija za digitalne nomade. Pre svega zato što je izuzetno jeftin, a zatim i zato što ima barem šest coworking prostora. Više o konceptu coworkinga pročitajte ovde.

Grad je bogat kulturnim dešavanjima i idealan je za upoznavanje tajlandske kulture i lokalnih običaja, koji su ipak nešto drugačiji u ovom gradiću sa severa, od onih sa juga tajlanda. Tajlanđanji sa severa važe za opuštenije i manje temperamentne od onih sa juga zemlje.

flower festival chiang mai
Detalj sa festivala cveća u gradu Chiang Mai.

Ovde me je na mesec dana smeštaj na 10 minuta peške od centralne tačke grada izašao oko 120 evra na mesec dana, s tim da je bilo neophodno da ostavim i depozit u istoj vrednosti. Za taj novac dobio sam čistu sobu sa velikim krevetom, stol, stolicu, ormar, TV i kupatilo. Naravno i WiFi, koji je bio stabilan.

I hrana je u gradu Chiang Mai relativno jeftina. Number 9 je restoran koji smo drugar i ja svakodnevno posećivali. Hrana u njemu je između jednog ipo i dva ipo evra po obroku, ili do duplo više za “zapadnu” hranu.

Coworking prostor PunSpace je oko 90 evra mesečno, no u njemu sam proveo malo vremena. Češće sam se zadržavao u Maya mall AIS CAMP coworking prostoru u kome je pored digitalnih nomada bilo i puno studenata. WiFi u njemu košta oko 2 evra mesečno, a dodatni trošak je i piće (koje doduše nije neophodno naručiti).

Prevoz po Čang Maiju je znatno jeftiniji od ostalih delova Tajlanda u kojima sam bio. Najviše što smo drugar i ja platili je 10 evra za vožnju od skoro 20 kilometara do jedne poznate turističke destinacije, s tim što smo zakupili nešto što ovde služi kao autobus i može da prevozi do recimo 10 osoba, samo za sebe.

Cenim da bih u Čang Maiju mogao da preživim, sa akcenton na ‘preživim’ (smeštaj+hrana – tri obroka, piće i desert) za oko 250 evra mesečno, mada za iole komforniji život treba odvojiti bar 600 evra, naviše.
 
 
Kada bih pravio paralelu između ove tri lokacije i naše zemlje, Bangkok bih najpre opisao kao Beograd, Chiang Mai kao Novi Sad, a Phuket kao Budvu. S tim što je sve znatno veće nego kod kuće. Sam Bangkok ima više stanovnika nego cela Srbija – preko 10 miliona.
 

Ostali troškovi

Golden Triangle Tajland, Laos, Majnmar
Golden Triangle – granica između država Tajland, Laos i Majnmar.

Iako nismo bili klasični turisti, ipak smo želeli da vidimo dosta toga. Turističke ture su u svakom delu Tajlanda u kojem sam bio okvirno su istih cena.

Tako smo iz Bangkoka posetili kamp u kojem se mogu jahati slonovi za oko 25 evra. Iz Patonga smo obilazili ostrvo Phi Phi i zaštićena ostrva i plaže oko njega (među kojima je i plaža iz filma “The Beach”) za 25 evra. U Chiang Maiju smo išli do samog severa Tajlanda i posetili smo White Temple, kao i Golden Triangle, tačku na kojoj se spajaju granice Tajlanda, Laosa i Majnmara, plus još nekoliko usputnih destinacija. Cena je takođe bila 25 evra.

plaža iz filma the beach
Sa plaže iz filma The Beach.

Voda mora da se kupuje. Flaša od 1.5l je manje od pola evra. Postoje i automati na kojima se flaše mogu puniti, a tada je cena litre vode zaista mala.

Pivo je skupo. Tri puta skuplje nego u Srbiji, te jedan izlazak može da vas izađe kao i na beogradskim splavovima.

Pranje veša je od pola do jednog ipo evra po kili odeće.

Povlačenje novca sa bankomata košta 180 bahta (oko 5 evra), tako da se ne isplati povlačiti manje sume novca iz više puta.

Morate računati i na troškove prevoza sa jednog mesta na drugo, ukoliko nećete biti stacionirani samo u jednom gradu. Na primer, od Bangkoka do Phuketa je put autobusom trajao preko 15 sati, a vožnja je koštala 15 evra. Avion od Phuketa do grada Chiang Mai, sa jednog kraja Tajlanda na drugi, koštao me je 70 evra, a stigao sam na destinaciju za dva sata.

Još bih dodao da je klasična hrana na tajlandu riža ili testo sa raznim povrćem i svinjskim, pilećim, junećim mesom ili tofuom. Morska hrana je skuplja, čak i na gradićima na moru.

Meni je Tajlandska hrana jako pasala. Jednom drugaru je trebalo mesec dana da se navikne, i od onda rađe jede Tajlandsku od zapadne hrane. Drugom drugaru hrana je bila rak rana, i nikako nije mogao da se navikne na lokalnu kuhinju i nekoliko nedelja pred polazak zamišljao je šta će sve kući da jede.

hrana na tajlandu
Hrana na Tajlandu.
 
 
Za kraj, ostavio bih link ka tekstu koji se bavi troškovima života u skoro svim državama sveta. Po onome što sam doživeo i po iskustvima ljudi sa kojima sam pričao, odnos troškova života između Srbije i zemalja južne Azije i južne Amerike je tačan.
 
https://nomadlist.com/ je još jedan sajt koji lista troškove života u raznim gradovima, s tim da se fokusira na digitalne nomade. Tako su ovde i razni gradovi poređani u rang liste koje se menjaju u zavisnosti od vaših kriterijuma pretrage.
 
 
Da li ste i vi imali iskustvo kao digitalni nomad, ili to planirate? Podelite vaše viđenje sa ostalim čitaocima, a podelite i ovaj tekst preko društvenih mreža, nekome će sigurno biti koristan.
 
Lep pozdrav,
Igor

Comments
  1. Goran

    Eh, nisi napisao najbitniju stvar. Bar za mene. 🙂 A to je da tamo verovatno seku obe ruke i noge za posedovanje i pušenje marihuane.

    Bavim se freelance poslom oko 12 godina, i dosta pušim marihuanu. Znam da nekima to nije prioritet, ali kada bi se već selio iz Srbije bila bi to u svakom slučaju neka libelarnija država od Srbije.

    Pozdrav,
    GanjaMan

    • Igor Tomić

      Gorane, u Tajlandu to jeste veliki problem. No recimo na ostrvu Ko Lanta video sam dosta kafića u kojima se u meniju može naći splif, kao i magic mushroom shake. To otvoreno reklamiraju na flajerima – ali se ne bih sa time igrao, jer su zakoni izuzetno striktni.

  2. Aca

    Sjajan tekst, hvala za sve detalje.

  3. Milos Stanic

    Odličan članak i vrlo inspirativno. Odavno me interesuju ovi sitni detalji vezani za “nomadski” život na Tajlandu. Svaka čast Igore.

  4. LaBiLnA

    Odličan post za one koji imaju nameru da upoznaju i druge destinacije. Ovo je program za mlade, potpuno si verno prikazao troškove klope i prevoza, kao i “fakultativnih izleta”. Te cene važe dve decenije sigurno 🙂 I, hvala ti što si me podsetio kako se zovu oni voćni “čupavci” (rambutan).

    • Igor Tomić

      I ja tu voćku zovem čupavac, dakle nisam jedini. 🙂

  5. Dejan

    Vrhunski tekst!
    Hvala ti što si detaljno opisao sve ono što drugi uvijaju u oblandu.
    Keep up the good work!!!

  6. Miloš Miladinović

    Tekst koji mi je svakako mnogo toga otkrio i dočarao o takvom načinu života. Inače, kako vas služi Ubuntu? :))

    • Igor Tomić

      Miloše, drago mi je da ti se tekst dopao. Paaa, mnogo se brzo mnogo uspori. 🙁

  7. Vojkan Tasic

    Igore, hvala na vrlo korisnom tekstu.

  8. Marko

    Odlican tekst, definitivno posle ovih slika imam zelju da poradim na vecoj zaradi na youtube-u

  9. dragan

    tajland je jedna egzoticna destinacija i sigurno ga treba videti i doziveti

  10. Tatjana T

    Dragi prezimenjače, jako divan tekst i putopis o Tajlandu. Planiram da idem tamo u januaru na duže vreme. Da li bi mi rekao kakva je društvena scena u čangmaju?

  11. Jelena

    Tek sam pre neki dan naletela na tvoj blog, ali mi se dopada sve što sam do sada pročitala! Ovo je odličan i informativan tekst, na koji bih dodala još par komentara pošto živim na Puketu već 4.5 godine.

    Ne samo što je život dosta jeftiniji, čak i strancima, van ovih najpopularnijih mesta koje si opisao, nego je i produbljivanje kontakta sa lokalcima vrlo plodotvorno (i divno) iskustvo koje vodi do znatnih smanjenja troškova. Naravno, za ovo je potrebno vreme, a potpuno razumem želju da se što više obiđe u roku od nekoliko meseci. Samo, po meni je obilazak Tajlanda mnogo potpunije iskustvo nakon tog iniciajlnog navikavanja i upoznavanja sa lokalnom kulturom. Da dolazim ovde kao digitalni nomad na 6 meseci, prvo bih se stacionirala negde na 3-4 meseca (izbor je lak – priobalni deo ako se ne može bez mora, ili sever ako isto nije previše bitno), uložila vreme i trud da upoznam svoje okruženje (lokalne običaje, cene, mentalitet, poneku frazu), pa tek onda krenula u dalji obilazak.

    Puket je jedno od najskupljih mesta (uzgred, mi koji živimo ovde nikako ne volimo Patong :)), pa opet, za razliku od svojih srpskih i ostalih prijatelja sa zapada, moja stanarina je dvostruko ili trostruko jedfinija od njihovih. Živim u vrlo prostranoj kući sa dve spavaće sobe, dva kupatila, ogromnom dnevnom sobom i kuhinjom, i plaćam je oko 285 evra mesečno; no, nikad nisam tražila smeštaj bez svojih tajlandskih prijatelja i poznanika, i otuda tako velika razlika u ceni. Inače su procene troškova koje si naveo dosta precizne :).

    • Igor Tomić

      Hvala na komentaru Jelena.

      Delje mi da baziraš svoje mišljenje dugoročnom ostanku na nekom mestu i njegovom detaljnom upoznavanju, kao što ja sada gledam na svoj ostanak u Chiang Mai… no prvi put, kad sam odlazio na tri meseca, ostanak negde daleko od tog turističkog dela mi ne bi bio toliko zanimljiv.

      Mislim da nomadi najčešće kratko ostaju na jednom mestu, mesec, dva, tri… Ja sam posle prvog puta na Tajlandu koji sam opisao u tekstu proveo još oko 8 meseci u Chiang Mai, i sada sam opet u Chiang Mai verovatno do februara naredne godine, tako da se u stvari teško mogu nazvati nomadom. 🙂

      I naravno da potpuno drugačije doživljavam Tajland kada provodim na jednom mestu duže vremena, družim se sa lokalcima, itd… i naravno da se tokom dugoročnog boravka prolazi mnogo jeftinije.

      Razumem zašto ne voliš Patong. 🙂 Meni je bilo super jer je za mene savršena plaža bila jako blizu smeštaja… a viđao sam na recimo pola sata od plaže i znatno jeftiniji smeštaj, čak i na Patongu se može naći.

  12. Tamara

    Igore, pre svega hvala na sjajnom i informativnom tekstu! Moj muz i ja oboje radimo preko neta i planiramo da sa detetom krajem ove godine odemo na par meseci na Tajland. Cula sam da je smestaj kada poznajes lokalce znatno jeftiniji, sto ima logike ali da li bi mogao da preporucis neke dobre sajtove za trazenje porodicnih kuca? Hvala unapred.

    • Igor Tomić

      Tamara, mislim da dobri resursi za traženje smeštaja zavise od grada do grada. AirBnB je skup. 🙂

ADD YOUR COMMENT