#DIDS2015 – koliko su bitni sadržaj i .rs domen za vaše online poslovanje u Srbiji

Konefencija Dan Internet Domena Srbije – DIDS 2015 u organizaciji Registra nacionalnih internet domena Srbije (.RS i .СРБ domena) održala se prethodne nedelje.

Konferencija je bila podeljena u tri panela. Kako su kolege blogeri verno preneli svoje utiske sa konferencije i obradili sva tri panela u svojim postovima (linkove ka njihovim postovima, kao i ka snimcima sa konferencije pronaći ćete u dnu članka), ja ću se fokusirati na drugi i treći panel, pogotovo na one delove koji su na mene ostavili utisak.
 
 
 

Prvi panel – Gospodari interneta

 
dids2015 prvi blok
 
Tokom prvog bloka, pod nazivom Gospodari interneta, razgovaralo se o tome ko zapravo upravlja internetom.
 
 
 

Drugi panel- Pozovi E radi trgovine

 
dids2015 drugi blok
 
Drugi panel kojim je odlično moderirao Miloš Petrović, Pozovi E radi trgovine, bavio se pitanjima e-trgovine u Srbiji, gde su gosti Boris Ilić, Dragan Varagić, Miloš Milić, Dragan Timotijević i Goran Živković izneli neke zanimljive podatke i mišljenja, a izdvojio bih nekoliko činjenica koje su meni bile zanimljive.
 
 

Česta greška pri počinjanju online poslovanja

Dragan Varagić rekao je da je da je za “novajlije” koje bi da se bave internet poslovanjem, u startu pogrešan pristup pitati nekoga – šta bi to mogao da radim?

Koraci koji vode ka cilju je da se prvo zapitate šta bi hteli raditi, potom istražiti ima li novca u tome, a na kraju doći do znanja koja su neophodna za obavljanje tog posla.

Ja bih voleo da se “novajlije” ne upecaju ni na neke veoma česte greške pri pokušaju zarade preko interneta, zbog kojih će najverovatnije uzaludno utrošiti vreme i pomisliti da je svaki rad preko neta u samom startu obmana za lakoverne.
 
 

Testirati svoju ideju za malo novca je moguće

Dragan je dodao da je eTrgovina u Srbiji razvijena, što znači da je i konkurencija velika.

No, ipak treba naći svoju nišu, jer će vam inače biti potrebno mnogo novca za koji je upitno da li će se i kada vratiti. Primer koji je Dragan istakao jeste da bi za razvoj “srpskog Amazona” trebalo izdvojiti od 400 do 500 hiljada evra godišnje.

Nasuprot otvaranju “srpskog Amazona”, otvoriti online prodavnicu u niši koju dobro poznajete koštaće vas neuporedivo manje.

Tako je predlog da uložite do 50 evra u AdWords i Facebook plaćene oglase, i proverite da li vaša ideja može biti isplativa kada sračunate sve troškove. Ukoliko jeste, nema prepreke koja bi vam zasmetala da ideju sprovedete u delo.

Boris Ilić, generalni direktor „Grand Investment“, dodao je da se za od 100 do 300 evra prave testovi kroz nekoliko promotivnih kanala, a potom se u one koji se pokažu najboljima ulaže novac novac.
 
dids2015 publika pomno prati desavanja
 
 

Poznavanje svoje niše

Priča se povela oko toga koliko je bitno dobro poznavati svoju nišu.

Boris je mišljenja da je nišu neophodno veoma dobro poznavati, a Miloš iz Farmie spomenuo je da je u početku nišu poznavao površno, međutim da se uz stručnjake učio i da sada ceo tim zna sve o procesu kupo-prodaje grla.
 
 

Online vs fizičke prodavnice

Dragan Varagić spomenuo je kako klasične prodavnice sa online prodajom imaju prednost nad prodavnicama u kojima možete kupiti isključivo online.

Konkretno, od 20-30% ljudi naručuju proizvode preko interneta i fizički odlaze u prodavnicu.

Dragan je dodao koliko je neophodno uvesti sve moguće sisteme naplate, ukoliko ne želite da gubite novac. Ukoliko zanemarimo pouzeće, oko 70% prodaja ide preko pošte. Spomenuto je da usluga PostFin uzima 40% procenta od prodaje, ali da je vredi koristiti.
 
Načini kupovine u Srbiji se svode na:

  • Poštu, preko koje plaća oko 75% građana
  • Platne kartice, na koje odlazi svega 10%. Tu je veliki problem što su marže za plaćanje karitcama prevelike, te je neretko slučaj da i banka i prodavac zarade istu svotu od svake pojedinačne prodaje.
  • Servise poput Qvouchera.

Dragan Varagić je dodao da ukoliko nemate u ponudi prodaju preko čekova, gubite u proseku 20% od prodaje.

Goran Živković, vođa projekta sistema e-Trgovine eLakolije.rs, istakao je da premali broj ljudi želi da naruči proizvode preko eLakolije servisa za svoje rođake, da bi bilo isplativo uvesti sistem plaćanja pomoću online debitnih i kreditnih kartica.

Na kraju, Dragan Timotijević nam je otkrio da se proizvodi sa sajta eparhija.rs najčešće izvoze u Australiju, Crnu Goru, Kanadu i SAD.

U Australiju paket stiže za 4 dana. Usluga PostExport je odlična, cena je niska i nema plaćanja špediterima, jer se sve se popuni na licu mesta i plati carini. Troškovi za izvoz sa profakturom i pratećim dokumentima su niski.
 
 

Zaključak drugog panela

Svi učesnici u drugom panelu podelili su po jednu misao kao zaključak drugog panela:

Miloš Milić, Farmia: Svi mogu da pokrenu online trgovinu sa jako malo novca. Testiranje tržišta je lako.
Goran Živković, eLakolije: Poslovni model iznad ideje.
Dragan Timotijević, eParhija: Olakšajte ljudima/ciljnoj grupi da kupe šta žele.
Boris Ilić, www.grandmotors.rs: Sve gledajte iz ugla kupca i to isporučite, početak i kraj, ostalo su tehničke stvari.
Dragan Varagić: Mora da se radi i ozbiljno posveti eprodavnici.
 
 
 

Treći panel – Domen koji obećava

 
dids2015 treci blok
 
Na trećem panelu pod nazivom Domen koji obećava govorili su:

Pričalo se o tome koliko je bitan sadržaj za projekat, koliko je bitan content marketing, kao i o tome koliko je bitno imati .rs domen.
 
dids2015 twitter wall
 
 

Koliko je bitan sadržaj za vaš online projekat i koliko je bitno reklamirati taj sadržaj

Una Zabunov je naglasila da je bito da sadržaj bude jedinstven, da pomaže pri rešavanju problema, da tekstovi motivišu, a dodala je i da iskustva stvaraju tekstove i da su njeni tekstovi nastali kada je objašnjavala sve što joj je smetalo u kulturi poslovanja u Srbiji.

Una je dodala da većina domaćih firmi uglavom ne shvata kako sadržaj treba da izgleda. On treba da se piše iz ličnog ugla. sa ličnim mišljenjem, no ta svest u odnosu na klasičan “PR članak” kod nas još ne postoji.

Dragana Milanović je dodala da je ideja za sajt Košulje nastala pre oko tri godine.

Shvatili su da sa svojom prodavnicom koja se nalazi na manje nego poželjnoj lokaciji moraju da budu originalni kako bi bili konkurentni na zasićenom tržištu, te je bilo neophodno na tržište istupiti na drugačiji način.

Tako je pala odluka da se implementirana online prodaja. Sadržaj je bio taj koji je doveo do poverenja kupaca u brend “Košulja”. Preko interneta su u radnju privukli i prve mušterije, koje su rado konzumirale sadržaj serviran na sajtu.

Ahmet Bulbul je istakao da se internet biznis menja – sav akcenat prelazi na sadržaj. Ljudi zapravo čitaju ono što ste napisali. Tako oni na sajtu Kreativni pokloni naprave mini kampanju za svaki proizvod – od slogana, preko PR teksta i članka na sajtu.

Ahmet je dodao da za njihov projekat AdWords nije funkcionisao, a da su u svrhu content marketinga plaćeni Facebook oglasi bili preusmereni na zanimljive članke, umesto na homepage sajta Kreativni pokloni.

Sanja Savić Maravić pričala je kako je ideja iza protala-vizuelnog agregatora linkova Blender Online ta da se pišu i prenose samo lepe i relaksirajuće teme, sa lepim foto i informativnim tekstovima. Ovakva vrsta sadržaja rezonuje sa publikom portala.

Jelena Preradović ističe kako za sajt Lepotica osmišljavaju video tutorijale bazirane na to da teme budu aktuelne i za pet godina. Akcenat se stavlja na to da se manji broj tema kvalitetno obradi, da bi se portal dobro pozicionirao na pretrazivačima za fraze koje će imati upite i kroz naredne godine.

To je odličan dugoročan plan za projekat koji ima mali budžet.

Profesor Velimir Dedić imao je teži zadatak oko izbora vrste sadržaja za svoj projekat. Naime, matematika se nije menjala, ali njena interpretacija jeste.

On smatra da je sadržaj fiksan, no njegova prezentacija nije. Zamena za napor je igra, a kontrolni dovode do loših emocija đaka prema matematici. Podvlači da je neophodno dati ljudima sadržaj prihvatljiv generaciji – to je danas video forma. Završava sa logičnim pitanjem: Zašto danas ne edukovati decu na taj način?

Milan Milićev je spomenuo da je projekat Bori se sa Borisom da ponovo prohoda nastao kao radionica koju je osmislio za grupu studenata, a Boris je dodao da se zbog sajta veliki broj ljudi interesuju na koji način mogu da pomognu.
 
dids 2015 zvanicni blogeri
 
 

Koliko je bitan .rs domen za domaće projekte?

Svi učesnici trećeg panela složili su se da je bitno registrovati lokalnu ekstenziju za domen.

Tokom drugog panela, Dragan Varagić istakao je da je izbor domena u odnosu na tržište iz ugla Google i SEO logičan. Internet je hiperlokalan, te je za domaće tržište bitno registrovati .rs ili .срб domen.

Kao primer je navedeno da slovenačke firme u svakoj državi imaju sajt na lokalnim domenima. Zanimljiva mi je bila opaska da ste, kada prodajete nešto (pogotovo u stranoj državi), u osnovi uzurpator, te da se sa lokalnim domenom ipak približite domaćoj publici.

Jovana Miličević smatra da je sasvim prirodno da sajt Papilotna bude na .rs domenu, pogotovo pošto je papilotna srpska reč.

Snežana Subotić je kao razlog korišćenja .rs domena navela sigurnost – naime tekstovi su sa ovog portala preuzimani bez navođenja izvora, pa se zbog sigurnosti prešlo na .rs domen. Dodala je i da čitaoci bolje reaguju na sadržaj od trenutka prelaska na domaću ekstenziju.

Jelena Preradović je dodala da je prednost .rs domena ta što je isti obično slobodan, za razliku od .com ili .net domena.

Una Zabunov nam je otkrila da je i domaće tržište veliki zalogaj – da nije lako ni ljude u lokalu osvestiti oko važnosti poslovne kulture – a da je logično da .rs domen koristi, pošto i blog piše na srpskom jeziku.

Ahmet se složio da je, pošto se posluje u Srbiji, .rs domen praktično neophodan. Pre svega zbog poverenja koje se na taj način stiče kod potencijalnih mušterija, ali i zbog prestiža.

Dragana Milanović smatra da je .rs domen potreban jer se pre svega obraća domaćoj publici, a prednost je ta što se jezik razume i u okolnim zemljama.

Ljubiša Pavlović istakao je da se .rs domen bolje rangira na lokalnom Google pretraživaču, dok je profesor Velimir Dedić dodao da je logično da projekat namenjen Srbima bude na .rs domenu.

Milan Milićev takođe smatra da je izbor .rs domena logičan izbor, i dodaje da klijentima agencije u kojoj je zaposlen takođe preporučuje izbor domena sa lokalnom ekstenzijom.

Aleksandar Vasilić je vlasnik sajta sa .срб domenom, i istakao je kako to što je sajt na ćiriličnom domenu i što se na njemu koristi ćirilica kao podrazumevano pismo, nije predstavljalo prepreku da se ispune ciljevi projekta.
 
 

Lični utisci

Dodao bih da i ja smatram da je za domaći sajt bitno uzeti lokalni domen. Nedavno sam zakupio .rs domen preko kompanije NiNet, te ovom blogu možete pristupiti i preko adrese http://igortomic.rs.

Ipak, mislim da je pored .rs domena za svaki ozbiljan projekat poželjno zakupiti i .com, a i .net ekstenzije sajta.

Dodao bih i da se slažem sa učesnicima panela u tome da je sadržaj presudan za uspeh bilo kog online projekta. On je osnova bez koje ništa nije moguće uraditi, u bilo kom obliku on bio – da li u pisanom obliku, u formi videa, zvuka, slika ili prezentacija (recimo na SlideShare).

Želim da se zahvalim organizatorima DIDS konferencije što su me pozvali da budem jedan od zvaničnih blogera, a zahvalio bih se i na divnom rozom poklonu:
 
dids 2015 poklon
 
 
 
Zaključio bih ovaj tekst sa linkovima ka snimcima sa sva tri panela, kao i linkovima prema drugim tekstovima u kojima je sumirana konferencija:
 
Prvi panel možete pogledati ovde, drugi panel nalazi se ovde, a treći ovde.
 
 
Tekstove zvaničnih blogera #DIDS2015 konferencije možete naći na sledećim adresama:

 
Zanimljiv tekst o konferenciju, ali iz ugla moderatora panela, napisao je i Miloš na svom blogu.
 
Verovatno najbolji osvrt na prvi panel možete da pročitate na sajtu RTSa, ovde.
 
 
 
Budite slobodni i ovaj tekst podelite sa vašim prijateljima. Takođe, slobodno ostavite vaše utiske o konferenciji u komentarima.
 
Lep pozdrav,
Igor

Comments
  1. sinisa

    interesantan tekst sve pohvale autoru

ADD YOUR COMMENT